Saint Nikola SOC Cudahy, WI

06/13/2024

Срећан Празник
Спасовдан! / Ascension of the Lord!

05/31/2024

Don’t forget to come tomorrow, June 1st to our beautiful Oplenac grounds and help support our newly started Oplenac folklore group. All proceeds will go towards their new Nošnje.

As always, fun for young and old, tasty food, awesome music, raffle baskets and other activities.

Everyone is welcome!
Dobro nam dosli!

05/30/2024

It is with deep sadness, but with hope and expectation of the Resurrection, that we inform you of the repose of our dear
+Blagoje Icovski

Please join the family of +Blagoje Icovski for funeral services on Monday, June 3,2024. Visitation and pomen will be held at 10am, funeral at 11am, and graveside service at Forrest Hill Cemetery at 12:30pm. Lunch at church will follow after the graveside service.

In lieu of flowers please make a donation to Sv. Nikola in memory of Blagoje Icovski. Thank You

03/18/2024

03/02/2024

Васкрсење Христово / Pascha!

02/23/2024

Do not forget to join our Sunshine Club this Sunday... Best pancake breakfast ever🥰 See you there!

02/15/2024

+++ Сретење Господње
У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Деву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој...” Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити” (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

+++ The Presentation of the Lord (the On the fortieth day after His birth, the most holy Virgin brought her divine Son to the Temple in Jerusalem, to consecrate Him to the Lord and to purify herself according to the Law (Lev. 12:2-7, Exod. 12:2). And though neither the one nor the other was necessary, nevertheless the Lawgiver would not in any way transgress the Law which He had given through His servant and prophet Moses. At that time Zacharias, the father of John the Baptist, was serving his turn as high priest in the Temple. He stood the Virgin Mary in the place for maidens, not that for married women. On this occasion, there were two very special people present: the elder, Simeon, and Anna the daughter of Phanuel. The righteous elder took his Messiah up in his arms and said: "Lord, now lettest Thou Thy servant depart in peace, for mine eyes have seen Thy salvation." Simeon also spoke the following words of the Christ Child: "Behold, this Child is set for the fall and rising again of many in Israel." Then Anna, who had from her youth served God in the Temple in fasting and prayer, and who herself recognised the Messiah, praised the Lord and made known to the inhabitants of Jerusalem the coming of the awaited One. But the Pharisees, present in the Temple and seeing and hearing all that passed, and being vexed with Zacharias for having stood the Virgin Mary in the place for maidens, made this known to King Herod. Believing this to be the new King of whom the star-followers from the East had spoken, Herod quickly sent to have Jesus killed. But in the meantime the holy family had already escaped from the city and set out for Egypt, under the direction of an angel of God. This day has been celebrated from the very earliest times, but its solemn celebration dates from 544, in the time of the Emperor Justinian.

02/12/2024

+++ Света Три Јерарха

Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануари Јован Златоуст 27. јануари 13. новембарА овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог”. Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

+++ The Three Hierarchs: Saint Basil The Great, Saint Gregory The Theologian And Saint John Chrysostom

Each of these saints have their own feast day. St. Basil the Great, January 1; St. Gregory the Theologian, January 25; and St. John Chrysostom, January 27. This combined feast day, January 30, was instituted in the eleventh century during the reign of Emperor Alexius Comnenus. At one time a debate arose among the people concerning who of the three is the greatest? Some extolled Basil because of his purity and courage; others extolled Gregory for his unequaled depth and lofty mind in theology; still others extolled Chrysostom because of his eloquence and clarity in expounding the Faith. Thus some were called Basilians, others Gregorgians, and the third were called Johannites. This debate was settled by Divine Providence to the benefit of the Church and to an even greater glory of the three saints. Bishop John of Euchaita (June 14) had a vision in a dream: At first, all three of these saints appeared to him separately in great glory and indescribable beauty, and after that all three appeared together. They said to him, "As you see, we are one in God and there is nothing contradictory in us; neither is there a first or a second among us." The saints also advised Bishop John that he write a common service for them and to order a common feast day of celebration. Following this wonderful vision, the debate was settled in this manner: January 30 would be designated as the common feast of these three hierarchs. The Greeks consider this feast not only an ecclesiastical feast but their greatest national school holiday.

02/08/2024

01/27/2024

+++ Свети Сава, архиепископ српски

Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).

+++ St Sava, Archbishop of Serbia.
The son of Stefan Nemanja, the great Serbian national leader, he was born in 1169. As a young man he yearned for the spiritual life, which led him to flee to the Holy Mountain, where he became a monk and with rare zeal followed all the ascetic practices. Nemanja followed his son"s example and himself went to the Holy Mountain, where he lived and ended his days as the monk Simeon. Sava obtained the independence of the Serbian Church from the Emperor and the Patriarch, and became its first archbishop. He, together, with his father, built the monastery of Hilandar and after that many other monasteries, churches and schools throughout the land of Serbia. He travelled to the Holy Land on two occasions, on pilgrimage to the holy places there. He made peace among his brothers, who were in conflict over their rights, and also between the Serbs and their neighbours. In creating the Serbian Church, he created the Serbian state and Serbian culture along with it. He brought peace to all the Balkan peoples, working for the good of all, for which he was venerated and loved by all on the Balkan peninsular. He gave a Christian soul to the people of Serbia, which survived the fall of the Serbian state. He died in Trnovo in the reign of King Asen, being taken ill after the Divine Liturgy on the Feast of the Theophany in 1236. King Vladislav took his body to Milegeva, whence Sinan Pasha removed it, burning it at Vracar in Belgrade on April 27th, 1595.

01/20/2024

Срећна Слава Свети. Јован!

01/19/2024

+++ Богојављење
Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: „Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан”. При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: „Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета” (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога.

+++ The Theophany
When the Lord Jesus had lived for thirty years from His birth in the flesh, He began His teaching and saving work. He marked this very beginning of the beginning by His Baptism in the Jordan. St Cyril of Jerusalem says: "The beginning of the world - water; the beginning of the Gospel - the Jordan." At the Baptism of the Lord in the water, that mystery was revealed to the world that was predicted in the Old Testament and fabled in ancient Egypt and India - the mystery of the Holy Trinity of God. The Father revealed Himself to the sense of hearing, the Spirit to the sense of sight and the Son, further beyond these, to the sense of touch. The Father gave His testimony of the Son, the Son was baptized in the waters and the Holy Spirit, in the form of a dove, hovered over the waters. And when John the Baptist bore witness of Christ and said: "Behold the Lamb of God, which taketh away the sin of the world" (Jn. 1:29), and when he immersed the Lord in the Jordan and baptized Him, there were thus revealed both the mission of Christ in the world and the path of our salvation. That is to say: Christ takes upon Himself the sin of the whole human race. He dies under it (the immersion) and rises again (the coming up out of the water), and we must die to the old, sinful man and rise again, cleansed, renewed and re-born. Here is the Saviour and here is the way of salvation. The Feast of the Theophany is also called the Illuminating, for in the Jordan there is given to us an illumining, revealing God to us as Trinity, consubstantial and undivided. That is one thing. And the other is that each of us baptized in the water is illumined by the Father of lights, through the merits of the Son and in the power of the Holy Spirit.