09/04/2020
По благослову Владике Доситеја,
објављујемо текст на српском језику (на молбу ССТ-а, Mydniheten för stöd till trossamfund) снимљен за шведске медије а намењен српском народу у Шведској:
Помаже Бог драги наши парохијани, драги Срби,
Обраћам Вам се у име нашег владике Доситеја и нас парохијских свештеника у Краљевини Шведској.
Верујем да сви пратите ситуацију око коронавируса, како у Отаџбини, тако и овде у Шведској. Сви смо свесни да се ситуације широм света мењају, не само из дана у дан, него и сата у сат.
Стога је јако битно, неопходно, да се сви придржавамо свих закона које је донела шведска влада, како старих тако и нових закона . Ту пре свега мислим на најновији закон о ограниченом броју присутних на једном окупљању а што је директно повезано са нашим окуплањима у Цркви односно на Литургији. Тај број је, за сада, 50. И уколико се ситуације буду мењали, не дај Боже на горе, шведска влада ће бити приморана да доноси и друге мере, слично као и у другим државама света, а које сви ми, морамо поштовати и придржавати их се.
Исто тако, препоруке Здравствене организације и лекара су неопходна заштита у свеопштој борби за здравље свих. Не треба да напомињем да нам је живот дарован од Бога и као такав, дужни смо и да га чувамо, као и живот сваког ко се у том тренутку налази у нашој близини. Посебан акценат је на наше старије и оне који припадају ризичним групама, да не излазе без преке потребе. Зато препоруке ЗО и лекара се морају крајње озбиљно схаватити. А то су пре свега: мање окупљања у овим временима на једном ограниченом тј. мањем месту, остајање код куће при појави и најмањег симптома, јер смо онда тада ми евентуално преносници, прање руку најмање 20 секунди топлом водом... Ово је капљична зараза и као таква искључује и поздрављање, загрљаје и сл. То је оно што препоручује ЗО јер повећање заражених би увелико оптеретило болнице и зрдавствени систем.
Рекох да је људски живот – дар Божији и морамо да да чувамо јер нас на то и упућују речи Христове о љубави према самом Богу али и према нашем ближњем који је сваки онај који је на макар један секунд или трен ушао у мој односно ваш живот.
Велики број нас је уплашен и то је сасвим нормално стање нашег духа. Имамо сведочанства да су се и апостоли уплашили па побегли од Христа. Сви, осим једног а Петар га се чак и одрекао.. Али су се и вратили. И Христос никог није осудио. Ни ми никога да не осуђујемо. Ни оне храбре, ни оне уплашене, ни колебљиве. Никога. Него кад смо у свом дому, пред својом иконом Крсне славе, за све да се помолимо: болесне, старе, здраве, посебно за лекаре и све здравствене раднике и све људе који помажу и дају несебично себе за друге, помолимо се сви једни за друге, за род наш српски, за цео свет, да нас Господ све сачува у ове дане и дарује здравље. Помолите се и за нашег Владику и нас свештенике. Свако за свог парохијског свештеника. Неће ни ова ситуација трајати довека. Наде полажемо у Господа и као и оне којима је поверио да се брину о здрављу нашег тела.
Приближава нам се Васкрс- Празник над Празницима, сама суштина наше вере и центар нашег веровања. Из ове перспективе немогуће је одговорити да ли ћемо моћи саборно, сви заједно, да прославимо Васкрс у нашим храмовима. Није до нас. Али, Литургија ће се служити и ако влада ограничи састајање на две особе. Свештеник и појац . Довољно два и Литургија ће се служити за све нас који не будемо могли да будемо присутни телом али духом ћемо свакако бити у молитви са нашим свештеницима на Васкрс.
За ово кратко време, које нам је дато за обраћање, како наћи праву реч охрабрења, утехе, наде, вере осим оног најрадоснијег поздрава и вере, и наде и љубави: Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!
