Parohija Svetog Nikole, Amsterdam

20/01/2026

Crkva Svetog Nikole Amsterdam
Биографија парохијског свештеника

Отац Душан Вучић рођен је 31. марта 1988. у Бања Луци, од оца Милојка и мајке Драгице рођ. Ћелић. Дјетињство је провео у Кнежеву гдје је завршио и основну школу.

Средњу богословску школу Св. Петра Дабробосанског завршио је у Фочи, а Православни богословски факултет у Београду гдје завршава мастер студије на Богословском и на Правном факултету. Након тога почиње да ради у манастиру Тврдош као секретар а касније и као благајник.

Рукоположен је у чин ђакона 05.септембра 2020, а у чин презвитера 17. септембра 2020. године.

Прије доласка на амстердамску парохију, служио је у Утрехту и Бреди. Ожењен супругом Ранком са којом има сина Василија и кћерку Магдалину.

Крсна слава: Свети Јован Крститељ (20. јануар)

https://www.svetinikolaamsterdam.com/

22/10/2019

Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи.

Псалам 40:17

16/06/2019

Данас су Духови - Силазак Светог Духа на Апостоле

Исправно се сматра да су Духови рођендан Цркве. Празнују се 50. дана после Пасхе, Васкрса, па се зову и Педесетница. Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, која се светковала као Празник седмица (недељā) или Празник жетви (Излазак 34,22), исто у 50. дан после Пасхе.

У време јеврејског празника у јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења, читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других библијских књига (касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу сви одрасли Јевреји (мушкарци) били су обавезни да походе храм у Јерусалиму.

У новозаветној цркви на Педесетницу се светкује спомен на силазак Светога Духа на апостоле. То је један од највеличанственијих хришћанских празника још из апостолског времена (Дела апостолска 2,1-22). Богослужења на Педесетницу се одликују вечерњом службом, која се служи у наставку Литургије, као спомен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају нову науку; на њој се читају молитве св. Василија Великог, у којима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас оне све удостоји Царства небеског.

На овај празник, назван и Тројице, јер се физички појавило и Треће Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна црква украшава храмове у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (св. Григорије Богослов, Проповед 44). Овај обичај је прешао у Хришћанску цркву из старе јудејске праксе кад су у славу примања Синајског законодавства, које је било дато под ведрим небом, украшаване синагоге и куће гранчицама. Ова символика је израз наше благодарности Богу. Богослужење Православне цркве ванредно изражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског песничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозаветни празник је одлична позадина – праслика.

Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и силазак Светога Духа на апостоле рођендан хришћанске Цркве – истог дана, после проповеди апостола Петра, обраћено је у Христову веру три хиљаде људи (Дела 2,41). За догађај Педесетнице је уско везан доживљај глосолалије, што је говор непознатим језицима, или разумевање страних језика.

У православном живопису Силазак Светога Духа је представљен како апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (замишља се да је ту Господ Христос, који се десет дана раније вазнео на небо), међу којима је Богородица; изнад њих је Свети Дух изображен у виду огњених језика како силазе на њих.

протођакон Радомир Ракић

http://www.spc.rs/sr/duhovi_silazak_svetog_duha_na_apostole_na_apostole_pedesetnica

06/06/2019

Спасовдан - Вазнесење Христово

На дан свога Вазнесења (тај дан се код нас зове Спасовдан) Христос је рекао Апостолима:

"Мени је дана сва власт на небу и на земљи. Зато идите и учите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, поучавајући их да држе све што сам вам заповедио. И ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света."

Својим Крштењем у реци Јордану и овом последњом заповешћу, Господ је установио свету Тајну Крштења, која се зове и Тајна Просвећења, а кроз коју се постаје члан Цркве, без које нема спасења. У Еванђељу је за Крштење употребљена реч "ваптизма", што значи - "погружавање". Онај који се крштава у име Оца и Сина и Светога Духа, погуржава се цео три пута у води; у знак умирања старог човека, греховног, распадљивог, који живи по похотама тела и у тами незнања; и рађања новог, обнављаног по лику Онога који га је створио и просвећиваног просвећењем разума и побожности, усељавањем у њега Духа Светога. Погружавани са Христом умире да би са Христом васкрсао. Приступајући тајни Крштења (Погружења) са искреном вером и покајањем, новокрштени се ослобађа прародитељског греха, којим је затрована и раслабљена људска природа, чисти се силом Божјом и од својих личних грехова; облачи се у Христа и постаје способан за стицање божанског савршенства и вечитог живота. Крштењем се улази у Цркву, свети Богочовечански организам, коме је Глава Христос. Кад се дете крштава, његови родитељи и кум исповедају веру и обећавају пред Богом и светом Црквом Његовом, да ће га васпитати у вери и упутити у хришћански живот; ако се крштава одрасла особа, обавезна је она сама да се, уз помоћ свештеника и других хришћана, упозна са тајнама Вере, да се искрено покаје за свој дотадањи живот и тек онда да приступи светом крштењу. Ако ли тако не уради, вода ће га примити, али се Дух Божији неће уселити у њега. Што значи; и даље ће остати роб духа лажи, духа идолопослужења, духа лакомости и сваке нечистоте. Право Крштење је остварено кроз потпуно погружење; тела у воду, а душе у тајну новог бесмртног живота у Христу Исусу Господу нашем, силом Духа Светога. Зато га је Господ и назвао "крштење водом и Духом". Грех је вршити Крштење само кропљењем и крштавати оне који се нису иситнски припремили вером и покајањем.

Митрополит Амфилохије, Епископ Данило - Нема лепше вере од хришћанске

http://www.spc.rs/sr/vaznesenje_hristovo

02/06/2019

Нови сајт са линком на званичну Фејсбук страницу Амстердамске парохије
www.pravoslavna-crkva-nl.com

SAJT SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE AMSTERDAM PAROHIJA SVETI NIKOLA

24/05/2019

ДАНАС СУ СВЕТИ КИРИЛ И МЕТОДИЈЕ

Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашком подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада, по заповести царевој, ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти – а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године – ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу. 2. Свештеномученик Мокије. Римљанин по рођењу, и свештеник у Амфипољу, граду

22/05/2019

ДАНАС ЈЕ ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА

У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године, буде тело овога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православни и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану (в. 6. децембар).