Srpska Pravoslavna Crkva Emmen

10/06/2026

07/06/2026

БЕСЕДА НА ПРВУ НЕДЕЉУ ПО ДУХОВИМА – НЕДЕЉУ СВИХ СВЕТИХ

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Данас, браћо и сестре, света Црква прославља Недељу свих Светих — оних знаних и незнаних угодника Божијих који су кроз векове засветлили вером, подвигом, љубављу и трпљењем. После силаска Светога Духа на апостоле, Црква нам одмах показује плодове дејства Духа Светога: то су Свети Божији људи.

Светитељи нису били људи без слабости и искушења. Напротив, многи од њих су пролазили кроз велике борбе, падове, сузе, сиромаштво, прогоне и страдања. Али оно што их је учинило светима јесте то што нису одустали од Христа. Нису се постидели Јеванђеља. Нису своје срце дали пролазном свету, него вечности.

Господ у данашњем Јеванђељу каже:
„Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим небеским.“

Ове речи су темељ хришћанског живота. Није довољно само носити име православног хришћанина. Потребно је да Христа исповедамо животом: својим речима, делима, поштењем, праштањем, чистотом и љубављу.

Данашњи свет често нуди лажну слободу — слободу без Бога, живот без молитве, радост без чистоте, љубав без жртве. Али човек без Бога остаје празан, ма колико имао богатства, успеха или задовољстава. Светитељи нас уче да је истинска радост само у Христу.

Погледајмо апостоле. Били су обични рибари, људи простога срца. Али када је Дух Свети сишао на њих, они постају неустрашиви проповедници истине. Тако и ми, ма колико били слаби, ако живимо у молитви, покајању и Светим Тајнама, можемо постати другачији људи.

Светост није резервисана само за монахе и велике подвижнике. Светост је позив сваком човеку. Мајци која са вером подиже децу. Раднику који поштено зарађује хлеб. Младићу који чува чистоту душе. Старцу који трпи болест са благодарношћу. Свако може постати свет ако у свом срцу направи место за Христа.

Зато данас треба да се запитамо: коме служи наше срце? Чему стреми наш живот? Да ли више времена дајемо молитви или пролазним стварима? Да ли смо спремни да опростимо, да се смиримо, да помогнемо ближњем?

Светитељи нас не осуђују — они нас позивају. Они сведоче да је могуће живети са Богом и у овом свету. Њихов живот је доказ да је Јеванђеље истина.

01/06/2026

Покој души и царство небеско Станку, парохијану наше Еменске парохије, који је уснуо у Господу.

31/05/2026

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Драга браћо и сестре, срећан вам велики празник Педесетнице — празник силаска Светога Духа на апостоле.

На данашњи дан Свети Дух је сишао у виду огњених језика на свете апостоле, ученике Христове, и зато овај дан називамо рођењем Цркве Христове. Они који су били прости рибари постали су учитељи васељене; они који су били слаби постали су силни и јаки; они који су били уплашени постали су храбри, радосни и испуњени Духом Светим.

Дух Свети није сила која руши човјека, него Бог који обнавља човјека. Он доноси мир у срце, љубав у душу, снагу у искушењима и утјеху у жалостима. Без Духа Светога, драга браћо и сестре, нема истинске молитве, нема покајања, нема заједнице, нема живота у Христу.

Често и ми данас личимо на апостоле прије Педесетнице — уплашени, расијани, оптерећени бригама и гријехом. Али Господ и нама шаље благодат Светога Духа да нас укрепи, сабере, утјеши и оснажи.

Зато је важно да отворимо своје срце Богу: да се молимо, да праштамо, да постимо и да живимо као прави хришћани.

Педесетница нас учи да Црква није само грађевина, него жива заједница људи окупљених око имена Христовога. Тамо гдје су љубав, смирење и молитва, тамо силази благодат Духа Светога.

Видјели сте данас у молитвама које смо читали на вечерњој служби призива Светога Духа да се молимо и за наше упокојене. Јер они нису мртви — они су живи у Богу. У Христу нема мртвих, јер су у Њему сви живи. Њихове душе су привремено раздвојене од тијела до Другог доласка Христовога, када ће Господ доћи да суди живима и мртвима, и када ће, по ријечима апостола Павла, мртви васкрснути.

Тада ће се душе поново сјединити са својим тијелима, и, како каже апостол Павле, „ми живи нећемо претећи оне који су уснули“.

Јуче сам говорио у Бреди да се на Светој литургији сусрећу три времена: прошло — када се молимо за наше упокојене сроднике; садашње — у коме се ми налазимо; и будуће — које припада нашим покољењима и нараштајима.

У литургији вријеме постаје тренутак вјечности, јер је Бог присутан на свакој Светој литургији. Тада пролазно и земаљско бива освећено присуством вјечнога Бога.

Нека би Дух Свети и нас данас просвијетлио, укрепио и оснажио, да будемо истинска дјеца

30/05/2026

Данас, у суботу 30. маја, поново на календару 17. маја по старом календару, када молитвено прослављамо свете апостоле Андроника и Јунију, сабрали смо се на Светој литургији у Бреди, у парохији , гдје смо у славу Божју служили Свету литургију и узнијели молитве за покој душа свих упокојених од постања свијета и вијека.

На крају Свете литургије присутном вјерном народу бесједом се обратио привремени еменски парох, јеромонах Никита, говорећи о важности присуства вјерујућег народа на Светој литургији, као и о значају саме литургије у животу Цркве. У својој бесједи је истакао да се у Светој литургији тродимензионално прошло, садашње и будуће вријеме сливају у једно, као што је и Бог наш Света Тројица — Отац, Син и Свети Дух. Нагласио је да су Свете литургије отворене двери Царства небескога и присуство цијелога Божанства међу народом Божјим.

Отац Никита је позвао вјерни народ да сваке недјеље долази на Свету литургију, како би свој молитвени принос узносили Богу за себе, за своје претке и за своје потомке, напредујући у сили и благослову Божјем, да би благослов Господњи обитавао међу њима.

Такође се захвалио надлежном пароху, оцу Доналду, на братској љубави и позиву, као и оцу Николи из , који је началствовао Светом литургијом, и оцу Јозефу из грчке цркве, Холанђанину, који је такође узео учешћа у богослужењу, као и свима присутнима који су се сабрали да свој молитвени принос узнесу Господу.

Отац Никола се такође обратио вјерном народу и на енглеском језику, поучавајући сабране у славу Божју.

26/05/2026

У недељу Светих Отаца Првог васељенског сабора, када смо молитвено прослављали и свете равноапостолне Кирила и Методија, јеромонах Никита је, са благословом Његовог Преосвештенства епископа Јустина, а на позив надлежног свештеника протопрезвитера-ставрофора Бранка Станишића, служио Свету Литургију на Тенерифима.

У духу љубави, молитве и јединства сабрали су се српски и руски верници, узносећи заједнички евхаристијски принос Господу. Литургијско сабрање протекло је у братској радости и духовном укрепљењу, сведочећи јединство православног народа у Христу.

На крају Свете Литургије, отац Бранко је срдачно поздравио оца Никиту, захвалио му на дару који је у име манастира Острога донео на поклон парохији на Тенерифима, и замолио га да се пригодном беседом обрати сабраном народу.

Отац Никита је беседио на руском језику, тумачећи јеванђелске поуке и говорећи о великом делу и мисији светих Кирила и Методија — словенских просветитеља, учитеља и равноапостолних светитеља, који су својим трудом и жртвом просветили словенске народе светлошћу Јеванђеља.

У свом обраћању, отац Никита је захвалио оцу Бранку на братском позиву и гостопримству, истичући да је велика радост што су поново заједно, јер су седам година служили у Аргентини, у истој провинцији, где су као браћа у Христу заједно служили Богу и дијелили радости и трудове мисионарског живота.

21/05/2026

Besjeda na Vaznesenje Hristovo

19/05/2026

БЕСЈЕДА НА НЕДЈЕЉУ СЛИЈЕПОГА

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Драга браћо и сестре,

Данашње свето Јеванђеље говори нам о човјеку који је био слијеп од рођења. Није он ослијепио касније, него никада у животу није видио свјетлост дана, лице човјека, љепоту творевине Божије. Живио је у тами, у немоћи, у одбачености. Али управо таквом човјеку прилази Господ наш Исус Христос.

Ученици питају: „Ко сагријеши, он или родитељи његови, те се роди слијеп?“ А Господ одговара: „Ни он сагријеши ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему.“

Колико је само важна ова Христова ријеч! Ми често судимо људима. Када видимо нечију муку, болест, страдање, одмах тражимо кривца. А Господ нас учи да не осуђујемо, него да у сваком човјеку видимо прилику да се пројави милост Божија.

Христос пљуну на земљу, начини кал, помаза очи слијепоме и рече му: „Иди, умиј се у бањи Силоамској.“ И он послуша. Оде, уми се и прогледа.

Није само чудо у томе што је човјек прогледао тјелесним очима. Веће чудо је што је прогледао душом. Многи који су имали здраве очи остали су духовно слијепи. Видјели су Христа, слушали Његове ријечи, али Га нису препознали као Сина Божијега.

Слијепац, који никада није видио сунце, препознао је Свјетлост свијета.

И данас, браћо и сестре, има много духовног сљепила. Човјек гледа, а не види. Видимо туђе гријехе, а своје не примјећујемо. Видимо пролазно, а губимо вјечно. Видимо богатство, славу и уживање овога свијета, а не видимо да без Бога нема истинске радости.

Зато нас Црква у ову недјељу позива да се запитамо: да ли смо и ми духовно слијепи?

Слијеп је онај који нема љубави. Слијеп је онај који не прашта. Слијеп је онај који живи без молитве. Слијеп је онај који се удаљио од Христа.

Али, као што је Господ отворио очи слијепоме, тако може и нама отворити очи душе. Само треба да Му приђемо са вјером и смирењем.

Свети Оци кажу да је гријех тама, а Христос свјетлост. Када се човјек удаљи од Бога, улази у таму страсти, мржње, гордости и очаја. Али када се покаје, када се исповиједи, када се причести, онда душа почиње да гледа небеским очима.

Није случајно што се ова недјеља налази пред празник Вазнесења Христовог. Христос, који је дошао у свијет као Свј

16/05/2026

Obraćanje gospodina Milana konzula Srbije, na Emenskoj gulasijadi 2026