Jerusalimska sveća

04/03/2024

«Јерусалимска свећа» помогла је десетинама хиљада хришћана из целог света. Наши волонтери су на њихову молбу запалили свеће на најмоливијенијем месту на нашој планети – храму Гроба Господњег у Јерусалиму. Упали и то.
Линк у првом коментару.

08/02/2024

Драги пријатељи! Сада је на нашем YouTube каналу видео са српским титловима

Если говорить совсем коротко – разница тут примерно та же, что между мастером и подмастерьем. Один создает нечто, другой ему помогает – и заодно набирается о...

07/01/2024

Христос се роди!

25/10/2023

Волонтер пројекта „Јерусалимска свећа“ прошетао је уским улицама старог града од Западног зида до храма Гроба и Васкрсења Господњег. Снимио је видео како би наши претплатници могли са њим да прођу ово путовање чак и са хиљада километара.

Волонтер проекта «Свеча Иерусалима» прошел узкими улочками старого города от Стены плача до храма Гроба и Воскресения Господня. Он снял видео, чтобы наши под...

13/03/2023

U crkvi manastira Blagoveštenja Presvete Bogorodice u Divostinu, levo od ulaza, nalazi se takav saputnik. Ako ste tamo, nećete to odmah primetiti. Videla sam ga tek danas, iako sam dosta često posećivala Divostina. U uglu ispod stepenica koje vode ka pevnici, u potpunom mraku, stajala je takva mermerna ploča, koja kaže da su Voin i Rosa Todoroviči iz Divostina poklonili crkvi veliko zvono za pokoj duše svog sina Danila.

Danil gine 1915. godine prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije i Crne Gore na Krf. Ova operacija se zove "albanska golgota". Približno 80 hiljada ljudi nije stiglo do obala Jadrana, gde su Srbi čekali francuske brodove. Odnosno polovina vojske koja je započela povlačenje.

Više od 100 godina nakon smrti Danila, koji je u svetu živeo samo 21 godinu, malo šta se promenilo u njegovom rodnom Divostinu, koliko znam. Isto vedro nebo nad Srbijom i isto zvono koje su njegovi roditelji doneli na poklon manastiru, koje leži na seoskom groblju.

05/03/2023

У храмовима Српске православне цркве данас је обележена Недеља православља, крај прве и једне од најстрожих недеља Васкршњег поста када се истовремено слави и успомена на победу поштовања икона и њихов повратак у храмове.

Братство Саборне цркве у Крагујевцу, уз благослов Његовог преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, организовало је литију са иконама.

Овај дан причешћа за православне вернике који су постили на води поштујући правила четрдесетодневног Великог или Часног поста је истовремено и молитвено сећање на 842. годину када је у време византијске царице Теодоре и патријарха Методија окончана борба са иконоборцима и поново успостављено поштовање икона.

27/02/2023

Danas se i od necrkvenih ljudi mogu čuti reči: „Postim!“. Najčešće se to odnosi na apstinenciju od mesa i mlečnih namirnica. Ali smisao posta nije u posebnoj ishrani, iako je blagotvorna za zdravlje. Njegova suština je pokajanje. I to se ne postiže samo namerom. Za postizanje pokajanog stanja duše uoči Vaskrsa – Hristovog Vaskrsenja – Crkva je ustanovila Veliki post: Četrdesetodnevnicu sa posebnom Strasnom sedmicom posle njega.

20/02/2023

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 19. фебруара 2023. године, у Недељу месопусну, свету архијерејску Литургију у цркви Светог Марка на Ташмајдану током које је рукоположио протођакона Драгана Ашковића, ванредног професора за Црквено појање на катедри за Литургику Православног богословског факултета у Београду, у чин презвитера.

15/02/2023

„У Ваведењу Господњем, с једне стране, праведност, нада спасењу не само по себи – Симеон, и строги живот у посту и молитви, оживљени вером – Ана; с друге стране, суштинска, свеобухватна и непоколебљива чистота је Богородица Дјева, а смерна, тиха послушност и преданост вољи Божијој је Јосиф Обручник. Пренеси сва ова духовна расположења у своје срце и срешћеш Господа који није приношен, него Он који долази к теби…”
Свети Теофан Затворник

13/02/2023

"Због речи твоје радујем се као онај који плен велики стекне"
Псалми 119

08/02/2023

Možda su neki od vas bili svedoci scene kada su psa, koji nije uleteo ni u hram, već u njegovo predvorje, žustro, bez reči, proterali parohijani. Kako se u Crkvi razvio takav „neprijateljski“ odnos prema psima? I zašto se mačka tamo tretira mnogo lojalnije, dozvoljavajući ne samo da slobodno uđe u hram, već i da luta unutra, pa čak i da spava gde i kada hoće?

Možda su neki od vas bili svedoci scene kada su psa, koji nije uleteo ni u hram, već u njegovo predvorje, žustro, bez reči, proterali parohijani. Kako se u Crkvi razvio takav „neprijateljski“ odnos p...