Српска православна Епархија будимска / Budai Szerb Ortodox Egyházmegye

13/09/2026

На празник Сабора Срба Светитеља у Сентандреји, после помена блаженопочившим патријарсима Арсенију III Чарнојевићу и Лукијану Богдановићу, код њихових бисти наступиле су Радмила и Сања Вуковић из Сентандреје и Ђурђина Васиљевић из Чачка, чланице женске певачке групе КУД-а „Табан“. Овом приликом наступио је само део групе, а песма је потом настављена и у Библиотеци Епархије будимске где им се песмом придружио хор Храма Св. Георгија из Будимпеште који је нарочито улепшао празничну Литургију у Сентандреји.

За нашу малу српску заједницу у Мађарској а посебно у Сентандреји, од изузетног је значаја што при КУД-у „Табан“ делује женска певачка група која негује изворни начин певања и чува старе народне песме од заборава. Управо кроз овакво певање чува се један драгоцен део нашег нематеријалног наслеђа — звук, језик и дух песама које су се генерацијама преносиле са колена на колено.

Групу воде и подучавају Анита и Душан Вуковић, чијим трудом и посвећеношћу ово вредно музичко предање наставља да живи међу Србима у Мађарској.

Тако је, после молитвеног сећања на велике српске патријархе, сентандрејском портом и Епархијском библиотеком одјекнула и изворна српска песма — као још један живи знак трајања вере, традиције и памћења нашег народа.

KUD TABAN - Serbian Folk Dance Group

13/09/2026

Сабор Срба Светитеља - света архијерејска Литургија у Сентандреји

13/09/2026

Сабор Срба Светитеља свечано прослављен у Сентандреји

У недељу, 13. септембра 2026. године, на празник Сабора Срба Светитеља и Св. Новомученика Јасеновачких, Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан служио је свету архијерејску Литургију у Саборној цркви у Сентандреји.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су архијерејски заменик протојереј-ставрофор Војислав Галић, протојереј Зоран Остојић, архијерејски намесник будимски, протосинђел Варнава Кнежевић, секретар Епархије будимске, јереј Љубо Милисавић, парох помашки, архиђакон Инокентије Лукин и ђакон Стефан Милисавић.

На светој Литургији одговарао је хор храма Светог великомученика Георгија из Будимпеште.

На малом входу Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Лукијан одликовао је пароха помашког, јереја Љубу Милисавића чином протонамесника, за вишегодишње ревносно служење Српској Православној Цркви и Епархији будимској, као и за истрајност, труд и пастирску бригу коју показује у повереној му парохији.

О прочитаном одељку из Светог Јеванђеља и духовном значају празника Сабора Срба Светитеља беседио је протојереј Зоран Остојић.

По завршетку свете Литургије, у порти Саборне цркве, испред њихових бисти, служен је помен блаженопочившим патријарсима Арсенију III Чарнојевићу и Лукијану Богдановићу.

Празник Сабора Срба Светитеља прилика је да се Црква молитвено сети свих светих из рода нашега који су својим животом, подвигом и сведочењем Христа постали путоказ поколењима. У том духу, у древној Сентандреји обновљено је и благодарно сећање на двојицу великих предстојатеља Српске Цркве, патријархе Арсенија III Чарнојевића и Лукијана Богдановића, чији су живот, дело и жртва дубоко уткани у историју српског народа и Цркве на овим просторима.

Ове године навршава се 320 година од упокојења патријарха Арсенија III Чарнојевића (1706–2026), духовног предводника Велике сеобе Срба и једне од најзначајнијих личности у историји Српске Цркве северно од Саве и Дунава. Под његовим вођством Срби су крајем XVII века, носећи са собом своју веру, светиње и црквено предање, дошли и у северне крајеве Пећке Патријаршије, у Сентандреју, која је постала једно од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа у Угарској. Патријарх Арсеније упокојио се у Бечу 27. октобра 1706. године, а његови земни остаци сахрањени су у манастиру Крушедолу.

Посебну симболику овогодишњем помену даје и сећање на патријарха Лукијана Богдановића, некадашњег Епископа будимског, а потом Карловачког митрополита и Патријарха српског, чија је судбина нераскидиво везана управо за ове јесење дане. Патријарх Лукијан је почетком септембра 1913. године, током боравка на лечењу у Бад Гаштајну, нестао под никада до краја расветљеним околностима. Његови посмртни остаци пронађени су тек крајем октобра исте године. У памћењу Цркве и верног народа остао је као архијереј који је мученички пострадао у времену великих притисака на Српску Цркву и њен народ у Аустроугарској.

Тако су се на празник Сабора Срба Светитеља у Сентандреји сјединили молитвено сећање на светитеље и мученике из рода српскога и благодарни спомен на двојицу великих црквених предстојатеља. Тај молитвени спомен добија посебну дубину управо на овај празник када се пред очима Цркве сабирају примери верности Христу, истрајности у искушењима и жртве за веру и свој народ.

После помена, део женске певачке групе КУД-а „Табан“ и хор Св. Георгија извео је пригодан културно-уметнички програм који је настављен дружењем у Библиотеци Епархије будимске.

Светој Литургији и помену српским патријарсима присуствовао је и г. Андрија Роцков, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској.

12/09/2026

Посета амбасадора Тодорова Епархији будимској

У суботу, 12. септембра 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан примио је Његову Екселенцију др Ивана Тодорова, амбасадора Републике Србије у Босни и Херцеговини и некадашњег амбасадора Републике Србије у Мађарској.

Током срдачног сусрета било је речи о дугогодишњој сарадњи и пријатељству, као и о времену које је амбасадор Тодоров провео на дипломатској служби у Будимпешти, где је од 2018. до 2023. године обављао дужност амбасадора Републике Србије.

Мандат амбасадора Тодорова у Мађарској остао је обележен периодом снажног унапређења односа Републике Србије и Мађарске, као и све ближе сарадње српског и мађарског народа. Својим дипломатским радом и личним залагањем дао је запажен допринос изградњи међусобног поверења, развоју политичких, привредних и културних веза две земље, али и неговању добрих односа државних институција са Српском Православном Црквом и српском заједницом у Мађарској.

За такав допринос амбасадор Тодоров је на крају своје дипломатске службе у Будимпешти 2023. године одликован Орденом Мађарске са Командантским крстом, као признањем за заслуге у унапређењу односа Србије и Мађарске и развијању стратешке сарадње двеју земаља.

Исте године, Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Лукијан одликовао је амбасадора Тодорова Орденом Епархије будимске првог реда за посебне заслуге за Епархију будимску и допринос изградњи односа између Мађарске, Србије и Српске Православне Цркве.

И након окончања дипломатске службе у Будимпешти, амбасадор Тодоров остао је чврсто везан за Мађарску, српску заједницу и Епархију будимску, са којом је током година развио искрене и пријатељске односе. Те везе наставља да негује и кроз своје ангажовање у области спорта. Као некадашњи врхунски џудиста и истакнути спортски радник, данас обавља дужност потпредседника Европске џудо уније, чија се председничка канцеларија налази у Будимпешти. Тако и после завршетка амбасадорског мандата остаје присутан у Мађарској, негујући контакте и пријатељства успостављена током година службе, међу којима посебно место заузима његова веза са Епархијом будимском.

У знак трајног пријатељства, добре сарадње и поштовања, Његова Екселенција др Иван Тодоров овом приликом поклонио је Митрополиту Лукијану његов портрет, дело познатог српског сликара Синише Лабуса.
Синиша Лабус припада савременим српским сликарима који посебну пажњу посвећују реалистичком изразу, а у његовом опусу значајно место заузимају портрети, поред пејзажа, мртвих природа и композиција инспирисаних националном историјом и културним наслеђем. Портрет Митрополита Лукијана, дар амбасадора Тодорова, тако представља не само уметничко дело већ и трајно сведочанство једног пријатељства и успешне сарадње развијане током година његове дипломатске службе у Мађарској.

Митрополит Лукијан је захвалио амбасадору Тодорову на пажњи и вредном дару, пожелевши му успех у даљој дипломатској служби и изразивши наду да ће пријатељство које је годинама грађено остати чврста веза и у времену које долази.

12/09/2026

‼️СВА МЕСТА ЗА КОНЦЕРТ СУ ПОПУЊЕНА – ПРИЈАВЕ СУ ЗАТВОРЕНЕ‼️

Обавештавамо вас да су сва расположива места за концерт Дивне Љубојевић и хора „Мелоди“, који ће се одржати 10. октобра у Музеју лепих уметности у Будимпешти, у потпуности попуњена.

‼️Због великог интересовања и достигнутог максималног броја посетилаца, од данас се више не примају нове пријаве.‼️

Хвала вам на огромном интересовању, поверењу и разумевању.

Радујемо се сусрету са свима који су благовремено обезбедили своје место!

07/09/2026

У недељу 13. септембра 2026. године, поводом празника Сабора Срба Светитеља, света архијерејска Литургија у Саборној цркви у Сентандреји почиње у 10 часова. У наставку ће се служити помен српским патријарсима Арсенију III Чарнојевићу и Лукијану Богдановићу.

Добро дошли да саборно прославимо све Србе Светитеље!

06/09/2026

У недељу, 06. септембра 2026. године у храму Светог Великомученика Георгија у Будимпешти после свете Литургије служен је помен генералу Ратку Младићу а верни народ је затим имао прилику да се упише у књигу жалости коју смо отворили поводом смрти и предстојеће сахране генерала Младића. У Будимпешти ће се помен служити и на сам дан сахране генерала Младића, y понедељак 07. септембра са почетком у 17 часова.

Помен Генералу је данас после свете Литургије одржан и у храму Преноса моштију Светог Оца Николаја у Сегедину.

06/09/2026

04/09/2026

Обавештавамо верни народ да ће у храму Светог Георгија у Будимпешти, поводом сахране генерала Ратка Младића и због великог броја верника који нису у могућности да јој лично присуствују, у недељу, 6. септембра 2026. године, након Свете Литургије, бити служен помен. По завршетку помена, верницима ће бити омогућено да се упишу у књигу жалости.

Такође, на дан сахране, у понедељак, 7. септембра 2026. године, у храму Светог Георгија у Будимпешти биће служен помен са почетком у 17.00 часова, након чега ће такође бити омогућен упис у књигу жалости.

03/09/2026

„БОЖОВИЋ“ ПРЕД БУДИМПЕШТАНСКОМ ПУБЛИКОМ

У организацији Епархије будимске, у четвртак, 3. септембра 2026. године, у свечаној сали Текелијанума у Будимпешти премијерно је приказан документарно-играни филм „Божовић“, посвећен животу, стваралаштву и трагичној судбини великог српског књижевника Григорија Божовића.

У име организатора, на почетку вечери присутне је поздравио ђакон Стефан Милисавић, пожелевши добродошлицу ауторима филма и бројној публици. Потом су се присутнима обратили аутори филма, режисер Бошко Милосављевић и продуцент Милан П. Кићевац, говорећи о настанку и значају овог остварења, као и о личности, делу и времену Григорија Божовића.

Филмско остварење „Божовић“ на упечатљив начин осветљава животни и стваралачки пут једног од најзначајнијих српских новелиста и путописаца између два светска рата и пред савременом публиком оживљава личност писца чије је име деценијама било неправедно потиснуто из српског културног памћења.

Григорије Божовић био је истакнути књижевник, новинар и национални радник, пријатељ и савременик бројних великана српске културе, међу којима су били Милан Ракић и Исидора Секулић, као и председник српског ПЕН центра. Својим књижевним и публицистичким радом оставио је драгоцена сведочанства о животу српског народа, нарочито на Косову и Метохији и у Старој Србији, али и о сложеном преплитању народа, вера, обичаја и судбина на просторима које је походио и описивао.

Посебно место у Божовићевом животу и раду заузимала је борба за слободу, просвету и очување националног и духовног идентитета српског народа на Косову и Метохији. Његове приповетке и путописи одликују се снажним осећањем за човека и завичај, богатством језика и изузетном способношћу да дочара једно време, његове људе, њихове врлине, страдања и наде.

После Другог светског рата и трагичног краја Григорија Божовића, његово име и дело деценијама су били скрајнути из јавног и културног живота. Управо зато овај филмски подухват има и посебан значај као својеврсно отимање од заборава једне велике личности српске културе, али и као подсећање на неопходност поновног откривања и вредновања оних српских писаца, интелектуалаца и националних прегалаца који су у време комунизма били систематски забрањивани, потискивани или прећуткивани.

Сценарио и режију филма „Божовић“ потписује Бошко Милосављевић, док је продуцент Милан П. Кићевац. Наратори у филму су познати српски глумци Петар Божовић, Циле Илић и Бојан Жировић. Спојем документарне грађе и играних сегмената филм приближава гледаоцима не само Божовићеву биографију и књижевни рад, већ и сложене историјске околности у којима је живео, стварао и деловао.

Будимпештанској премијери присуствовали су протосинђел Варнава Кнежевић, секретар Епархије будимске, протојереј Зоран Остојић и протонамесник Никола Почуча, господин Немања Обрадовић, саветник Амбасаде Босне и Херцеговине у Мађарској, госпођа Чарна Милинковић, директор Музеја Војводине, професори и ученици Српске гимназије „Никола Тесла“ у Будимпешти, као и бројна заинтересована публика.

Приказивање филма у Текелијануму било је још једна прилика да се управо у овом знаменитом српском просветном, духовном и културном средишту у Будимпешти подсети на личности које су својим животом и делом оставиле дубок траг у историји српског народа, али чија је заоставштина услед историјских и идеолошких околности дуго остајала на маргинама јавног сећања.

Организовањем оваквих културних догађаја Епархија будимска наставља да негује културу сећања, чува свест о значајним личностима српске духовне и културне баштине и њихово дело приближава савременој публици, а нарочито младим нараштајима Срба у Мађарској.