26/04/2026
Друга недеља по Васкрсу –
НЕДЕЉА СВЕТИХ ЖЕНА МИРОНОСИЦА
Слава Богу за вся!
Слава Богу за све!
Слава Тебѣ за вся!
Слава Теби за све!
У трећу недељу по Празнику над празницима – Светој Пасхи Господњој, Света Црква савршава богослужбени спомен на Свете жене Мироносице, као и на Свете и праведне Јосифа из Ариматеје и Никодима.
Оне су, као прве сведокиње Васкрсења, постале образац љубави која не познаје страх и одуговлачење.
🌿 „Радуйтеся, жены мироносицы…“
Црквенословенски:
Радуйтеся, жены мироносицы, Христа воскресшаго видевшия.
Превод: Радујте се, жене мироносице, које сте виделе Христа Васкрслога.
Неуморне жене!
Оне нису дале сна очима ни трепавицама дремања, све док нису нашле Љубљенога свога Господа. Њихова љубав је била жива, делатна, и целим бићем усмерена ка Христу.
Мушкарци, пак, као да су тражили чвршће тло разумевања: дошли су до празног гроба, видели да је празан и остали у недоумици шта се догодило.
Али то није било одсуство љубави, него љубав која се боји погрешке – љубав која расуђује, јер се ради о највишој истини и најсветијој стварности.
И када су, по благодати Божијој, и они разумели и уверили се, тада су и они, као и Апостол Тома, али из дубине срца, исповедили:
☦️ „Господ мој и Бог мој“
Црквенословенски:
Господь мой и Бог мой.
Превод: Господ мој и Бог мој.
Тада их више ништа није могло одвојити од Господа.
Мироносице и Апостоли показују две стране нашег унутрашњег живота: осећање и расуђивање!
Без осећања – живот постаје хладан и бездах;
без расуђивања – живот постаје слеп, расипа се сила, а плод је слаб.
Зато је потребно да се у човеку сједине обе силе:
да срце покреће, а разум усмерава.
🌿 „Сердце чисто созижди во мне, Боже…“
Црквенословенски:
Сердце чисто созижди во мне, Боже, и дух прав обнови во утробе моей.
(Пс. 50, 12).
Превод:
Срце чисто саздај у мени, Боже, и дух прав обнови у унутрашњости мојој.
Када се срце очисти и учврсти у добру, онда се и само осећање може ослонити на истину, без опасности од заблуде.
Јер, као што из живог дрвета сами од себе ничу пупољци, цветови и плодови, тако и из срца човека, који је у Христу, истиче добро које се у њему таложило кроз благодат и подвиг.
🌿 О Светим женама Мироносицама
Сва четири Еванђелиста помињу Марију Магдалину, која је била ослобођена од седам демона, и која је постала једна од најватренијих следбеница Господњих.
Марија Јосија, Мајка Јакова и Јосије, следовала је Господу до самог гроба.
Саломија, Мајка Апостола Јована и Јакова, такође је била међу онима које су служиле Христу.
Свети Апостол Лука помиње и Јовану, жену Хузе, управитеља Иродовог дома, као и друге жене које су служиле Христу од свог имања
(Лк. 8, 1–3; Лк. 24, 10).
Међу њима су и Сусана (Сузана), као и многе друге које су остале непознате по имену, али познате Богу по љубави.
Није заборављена ни љубав сестара Лазаревих – Марте и Марије, које су биле блиске Господу и слушале Његову реч.
🌿 Жене Мироносице су прве чуле вест која мења историју света:
☦️ „Христос Воскресе!“
Црквенословенски:
Христос воскресе из мертвых, смертию смерть поправ…
Превод: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт победи…
Оне су постале прве проповеднице Васкрсења, сведочећи да је љубав јача од смрти, а вера јача од гроба!
~
НАПОМЕНА:
(Појашњење):
У Православном богослужбеном поретку (и, у Србској Православној Цркви):
1. недеља по Васкрсу – Томина недеља (Антипасха)
2. недеља по Васкрсу – Недеља жена Мироносица ❗ (често се тако служи у пракси)
3. недеља по Васкрсу – Недеља Раслабљенога
Међутим, постоји једна важна напомена:
- У ширем Литургијском бројању (по грчкој и општој типиконској традицији), Недеља Мироносица се често рачуна као трећа недеља по Пасхи, јер се Пасха и Томина недеља понекад броје као прве две „пасхалне недеље“.
У практичном Црквеном животу код нас: најчешће се каже 2. недеља по Васкрсу – Недеља Мироносица
У типиконском/теолошком бројању: може се срести и као 3. недеља по Пасхи).
✍️ Аутор текста о Другој недељи по Васкрсу – Недељи Светих жена Мироносица
Наше Православље
У духу истине и реда, молимо да се при дељењу наведе аутор.
Није дозвољено преузимање без навођења аутора.
Нека све буде на корист и благослов!
~~~
ЧИТАЊЕ НА СУБОТУ - ДРУГУ ПО ВАСКРСУ
Седмица друга – Мироносица
Субота седмице друге
25.04.2026. л. Г.
Дела Светих Апостола, зачало 15 (5,21-33)
21. А они, чувши то, уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу. 22. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише, 23. Говорећи: „Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре где стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо." 24. А кад чуше ове речи свештеник и војвода храма и првосвештеници бејаху у недоумици шта се то догодило с њима. 25. А неко дође и јави им говорећи: „Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ." 26. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем. 27. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи: 28. „Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човека." 29. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: „Богу се треба покоравати више него људима. 30. Бог отаца наших васкрсе Исуса, кога ви убисте обесивши на дрво. 31. Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење грехова. 32. И ми смо његови сведоци ових речи, и Дух Свети кога Бог даде онима који се њему покоравају." 33. А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.
Јеванђеље Јован, 19. зач. (6,14-27)
14. А људи видевши знамење које учини Исус говораху: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет." 15. А кад разуме Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам. 16. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море, 17. и ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ беше пао мрак, а Исус не беше дошао к њима. 18. А море се подизаше од великога ветра. 19. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше. 20. А он им рече: „Ја сам; не бојте се!" 21. И хтедоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху. 22. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, виде да онде не беше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше; 23. а друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога места где једоше хлеб када Господ заблагодари. 24. Када, дакле, виде народ да Исуса не беше онде, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса. 25. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: „Рави, када си дошао овамо?" 26. Исус им одговори и рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видели, него што сте хлеба јели и наситили се.27. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син Човечији, јер овога потврди Бог Отац.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
За суботу 25. 04. л. Г.
Оно што су раније Петар и Јован говорили властодршцима, касније рекоше и сви апостоли: Богу се треба покоравати више него људима. Бог отаца наших васкрсе Исуса кога ви убисте обесивши на дрво. Њeгa Бог узвиси десницом својом за Начелника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење грехова. И ми смо Његови сведоци ових речи, и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају (Дап.5,29-32). Каква искреност, пунота, одређеност и јасноћа исповедања! Бог је тако уредио да Распети буде Спаситељ наш кроз остављење грехова у покајању. А сведоци су – апостоли очевидци и Дух Свети који очевидно делује у њима и у свима који су поверовали. Ти сведоци и данас сведоче. Говор апостола [нас обавезује] једнако као да смо ми сами све видели и слушали. И Дух благодати непрестано делује у светој Цркви преко чуда, обраћења грешника и, нарочито, преко обновљења оних који марљиво служе Господу, кроз њихово освећење и испуњење очевидним благодатним даровима. Последње даје већу силу првоме, и оба заједно довољно су снажни да изазову снажно убеђење у истину Христову у свим душама које су истинољубиве. Нека је благодарност Богу истине који нам своју истину тако очигледно јавља!..
ИЗВОР:
Православни подсетник
