09/06/2026
СРПСКИ ДАНИ У МОНТРЕАЛУ: ЧУВАМО ОНО ШТО СМО ПРИМИЛИ, ГРАДИМО ОНО ШТО ОСТАВЉАМО
У заједници Српске православне цркве Свете Тројице у Монтреалу, 5. и 6. септембра 2026. године, одржани су традиционални „Српски дани“, једна од највећих годишњих манифестација наше црквено-школске општине и уједно најзначајнији годишњи догађај за прикупљање средстава неопходних за рад и живот наше црквене заједнице. Током два дана, простор наше цркве био је испуњен сусретима, молитвом, песмом, игром, музиком и, пре свега, радошћу заједничког сабрања. Да би све протекло у најбољем реду, Управни одбор цркве је у данима који су претходили манифестацији успешно координисао велики број парохијана и волонтера, који су својим трудом и пожртвованошћу допринели да овогодишњи „Српски дани“ буду одржани у духу доброг расположења, заједништва и српског гостољубља.
Првог дана, у суботу 5. септембра, „Српски дани“ отворени су пригодним културно-уметничким програмом који су припремили Културни одбор наше црквене заједнице, на челу са председницом госпођом Весном Јанковић, и КУД „Авала“. Песма и традиционална игра, као живи израз нашег народног наслеђа, дали су посебан печат почетку овогодишње манифестације. Први дан окупио је велики број гостију не само из Монтреала већ и из других крајева, пруживши прилику да се са нашом заједницом и српском културом упознају и они који до сада нису имали прилику да осете непосредну топлину српског гостопримства. Дружење је потрајало до касних вечерњих часова, у атмосфери радости, сусрета и доброг расположења.
Други дан „Српских дана“, у недељу 6. септембра, започео је Светом Литургијом. Управо је Света Литургија, као средиште живота Цркве и место нашег сабрања око Христа, дала посебан смисао свему што је током овог викенда уследило. Након Свете Литургије, у просторијама црквене заједнице свечано је отворена изложба уметничких фотографија „Светиње роду у Канади“, аутора Миодрага Мише Бранковића, која се одржава под покровитељством Амбасаде Републике Србије у Канади. Свечаности отварања присуствовао је Његова Екселенција амбасадор Републике Србије у Канади господин Стефан Томашевић са породицом, што је за нашу заједницу увек представља посебну част и радост. Са својом супругом у Монтреал је овом приликом први пут дошао и сам аутор изложбе, господин Миодраг Миша Бранковић, чиме је овај сусрет добио и посебну личну и људску топлину.
Поздрављајући присутне, протојереј Владимир Вранић је истакао да је посебно значајно што се изложба отвара управо након Свете Литургије, јер нас Црква најпре сабира око Христа, а потом нас подсећа на оно што смо примили, на оно што нас одређује и на оно што смо позвани да сачувамо. Говорећи о питању идентитета, отац Владимир је подсетио да постоје темељи нашег бића које нисмо сами бирали, али који нас дубоко одређују — језик који смо први чули, наши родитељи и преци, наша историја и, изнад свега, наше духовно наслеђе. „Дрво не доживљава свој корен као ограничење. Управо захваљујући корену оно може да расте. Тако је и са човеком, а тако је и са народом. Идентитет није кавез који нас затвара; идентитет је корен из којег растемо“, поручио је отац Владимир. Говорећи о српском идентитету, он је подсетио да се о њему не може говорити без наших светиња, Острога, Пећке Патријаршије, Дечана, Грачанице, Сопоћана, Хиландара, Студенице, Жиче, Милешеве и многих других места која су вековима била и остала места наше молитве, културе и памћења. „Када гледамо ове слике, не гледамо само архитектуру и уметност. Гледамо свој духовни родослов“, рекао је отац Владимир. Управо зато је, како је истакао, ова изложба посебно драгоцена у Канади. Наши људи су дошли далеко од својих старих огњишта, али су са собом понели оно што се не може ставити у кофер, а то су вера, језик, памћење и своје светиње. „Припадност не мери километре“, поручио је отац Владимир, подсећајући да светиње нису само оно што смо наследили, већ и оно што нам је поверено, да чувамо, волимо и предамо онима који долазе после нас.
Овом приликом упућена је искрена захвалност Његовој Екселенцији амбасадору Републике Србије господину Стефану Томашевићу, његовој породици и свим сарадницима Амбасаде Републике Србије у Канади на подршци и покровитељству изложбе, као и на томе што су препознали управо монтреалску српску заједницу као место достојно да угости овај вредан уметнички пројекат.
Посебна захвалност упућена је и господину Миодрагу Миши Бранковићу, који је својим уметничким даром учинио да наше светиње буду присутне и овде, у Канади. На велику радост свих присутних, господин Бранковић је великодушно одлучио да изложбу „Светиње роду у Канади“ поклони цркви Свете Тројице у Монтреалу, чиме је овај уметнички пројекат добио трајно место у животу наше заједнице. Том приликом изразио је и жељу да поново посети Монтреал, уколико Бог да здравља, најавивши нова уметничка изненађења којима се наша заједница већ сада радује.
Захвалност је упућена и компанијама Move Global и Telekom Srbija, које су као спонзори пружиле подршку организацији изложбе. Као посебан дар нашој црквеној заједници, поклонили су нам телевизијски прикључак са свим српским телевизијским каналима. На овој драгоценој подршци и дару изражавамо им нашу искрену благодарност.
Након обраћања, изложба је и званично отворена.
Посебан тренутак свечаности приредила је Анђела Спањоло, која је присутнима акапела извела традиционалну српску песму, на одушевљење и радост свих присутних. У наставку програма, као и током разгледања изложбе, атмосферу је употпунио академски музичар Борис Бартула, који је на клавијатури изводио етно и класичну музику. Тако су се током овог сусрета у једном простору спојили молитва, фотографија, музика, уметност и традиција, различити изрази једног истог наслеђа које нас повезује са нашим прецима и обавезује према онима који долазе после нас.
Као знак пажње и захвалности Његовој Екселенцији амбасадору Републике Србије господину Стефану Томашевићу, а посебно за подршку и поверење указано нашој заједници, црква Свете Тројице у Монтреалу поклонила је Амбасади Републике Србије у Канади портрет војводе Живојина Мишића, рад нашег уваженог академског сликара Горана Панића. Овај дар представља више од знака пажње. Он је симбол сећања на велике личности наше историје, али и лепог сусрета матице и српског народа који свој живот гради далеко од отаџбине.
Овогодишњи „Српски дани“ још једном су показали снагу једне живе црквене заједнице. Од Свете Литургије до културног програма, од народне песме и игре до уметничке фотографије и класичне музике, од труда многобројних волонтера до гостопримства које су осетили гости пристигли из различитих крајева токо два дана, све је било део једног заједничког сабрања. Јер заједница се гради временом, трудом, жртвом, добром вољом и спремношћу да свако пружи оно што може. А када се тај труд многих људи сабере у једно дело, онда један догађај постаје више од манифестације, постаје сведочанство живота заједнице.
Зато упућујемо искрену благодарност свим волонтерима, члановима Управног одбора, затим чланицама Кола српских сестара, члановима Приређивачког и Културног пододбора, КУД-у „Авала“, учесницима програма, донаторима, гостима и свима који су својим присуством, радом и подршком допринели да овогодишњи „Српски дани“ протекну успешно и у духу хришћанске радости и српског заједништва.
Нека Господ благослови све који су својим трудом допринели да ови дани буду на радост и корист наше црквене заједнице.
И нека нас сви наши сусрети, свака молитва, свака песма, свако коло и свака светиња коју чувамо увек изнова подсећају ко смо, одакле смо и шта нам је поверено.
