09/03/2026
ПРВО И ДРУГО ОБРЕТЕЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
Једна од највећих Светиња Хришћанства су мошти Светог Јована Крститеља, за кога су уста Христова рекла, да је он:
"Највећи рођени од жене".
Данас славимо проналазак (ОБРЕТЕНИЈЕ) његове главе после дужег времена од његовог мученичког погубљења.
Свети Јоване, моли Бога за нас!
Овај догађај се прославља три пута у години:
- први пут 24. фебруара (9. марта по новом календару),
- други пут 25. маја и
- трећи пут 24. августа.
Живео је Свети Јован у пустињи, где је био посвећен молитвеном животу и када је имао тридесет година, по вољи Божијој, почео је своју Пророчку и проповедачку делатност.
Окупио се велики број ученика око њега, а он их је учио молитви, посту, скромном животу и пре свега покајању, јер се највише памте његове речи, које су често исписане и на иконама са његовим ликом:
„Он говораше: Покајте се, јер се приближи краљевство Небеско!“
(Јеванђеље по Матеју 3:2).
Свети Јован је, уз Девицу Марију и самог Господа Исуса Христа, једини од Светаца чији се и дан рођења обележава као Празник 24. јуна/7. јула, и којем је посвећено укупно шест празника у календару:
Сабор Светог Јована Крститеља, који по броју свечара који обележавају овај дан као Крсну Славу спада у једну од бројнијих,
затим 24. фебруар/9. март
Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља,
25. мај/7. јун
Треће обретење главе Светог Јована Крститеља,
24. јун/7. јул
Рођење Светог Јована Крститеља - Ивањдан,
29. август/11. септембар
Усековање главе Светог Јована Крститеља
и 23. септембар/6. октобар
Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља.
Празник Зачеће Светог Јована Крститеља у Православној Цркви слави се 6. октобра (23. септембра по старом календару).
Тога дана Црква се сећа чудесног зачећа Светог Претече, када је Бог услишио молитве праведних супружника — Свети Захарија и Света Јелисавета.
По сведочанству из Јеванђеља, они су били у позним годинама и нису имали деце. Тада се Захарији у храму јавио арханђео — Архангел Гаврил — и објавио да ће добити сина који ће бити велики пред Богом и који ће припремити пут Господу. Тај син је био Свети Јован Крститељ, Претеча Христов.
Овај празник показује да је долазак Светог Јована био део Божијег промисла за спасење света, јер је он припремио народ за долазак Христа.
На иконама Светог Јована често живопишу са крилима, јер га сматрају Равноангелским.
Обретење значи проналазак.
Када Ирод посече Светог Јована Крститеља, непријатељи Претечини се уплашише да ће Пророк Васкрснути и не дозволише да му се глава сахрани са телом.
Иродијада нареди да се глава баци на гомилу измета.
Знајући где су бацили Претечину главу, Света Јована Мироносица је пронађе тамо потајно сахрани на Јелеонској гори.
Тамо је глава остала закопана све до IV века.
ПРВО ОБРЕТЕЊЕ
(Обретеније)
Прво обретење догодило се у IV веку, када је глава пронађена у Јерусалиму
Прво обретење десило се када је подвижник Инокентије купио земљу где је глава почивала, наумивши да на том месту подигне Цркву и монашку келију. Када је почео да копа темеље, наиђе на главу у глиненом суду и препозна чија је.
Уплашивши се да не падне у руке безбожника, поново је закопа на истом месту.
По његовом представљењу, Црква коју је он саградио била је напуштена и постала је рушевина.
ДРУГО ОБРЕТЕЊЕ
(Обретеније)
Друго обретење
(грч: Δευτέρα εύρεσις της κεφαλής),
десило се 452. године.
У време цара Константина Великог (306-337), двојици монаха на поклоњењу јерусалимским Светињама, јави се у сну Свети Јован, и откри где се налази његова глава.
Монаси је откопаше, али се убрзо показа да је нису достојни.
Лењи да носе Претечину главу, дадоше је неком грнчару из Емеса да је он носи, не рекавши му шта је у врећи.
Претеча се јави том грнчару и рече му да побегне од тих немарних монаха.
Он тако и уради, и глава је била код њега.
Пред своју смрт, грнчар је предао својој сестри, а после је ишла из руке у руку, док није доспела код монаха Евстратија, који је сакри у пећину.
Убрзо се покрај пећине подиже Манастир.
Игуману тог манастира, Маркелу, јави се у сну Претеча и окри му тајну места његове главе.
Тако је 452. године, други пут пронађена Претечина глава и тада је пренешена из Емеса у Халкидон, а одатле у Цариград.
ТРЕЋЕ ОБРЕТЕЊЕ
(Обретеније)
Догодило се у IX веку.
У време прогона хришћана и немира, глава је била склоњена у град Емеса. Касније је поново изгубљена, а око 850. године чудесно је пронађена и свечано пренета у цариградску престоницу — Цариград, где је положена у царски двор и поштована као велика светиња.
Духовни значај
Црква овим празником не слави само проналажење светиње, већ и сведочанство да Бог чува своје угоднике и њихове светиње кроз векове. Глава Светог Јована је посебно поштована јер је управо она проповедала покајање и најавила долазак Христа.
Свети Јован остао је пример истине, храбрости и верности Богу, јер је страдао због правде и разобличавања греха!
Тропар, глас 4.
Претечина глава засијавши из земље испушта светлост вечну и вернима исцељење.
На Небу сабира збор Анђела и на Земљи позива род људски да сложно узносе славу Христу Богу.
Кондак, глас 2.
Пророче Божији, Претечо благодати, главу твоју као воћку (шипак) Свештену у земљи нађоше, од које стално добијамо исцељења: Јер опет као и некад свету проповедаш покајање.
Свети Јоване, моли Бога за нас!
