Српска православна црквa Какањ- Srpska pravoslavna crkva Kakanj

14/06/2026

МОЛИТВА НА ГРОБЉУ ГРАБИЋ, МЕСТОВЦИ КОД ВИСОКОГ, 14.06.2026.Г.
У другу недељу по Духовима, на дан успомене на Светог Јустина Мученика и Философа и Светог Аву Јустина Ћелијског, на српском православном гробљу Грабић у мјесту Мествоци код Високог одржана је традиционална молитва и мали помен за упокојене.
На територији града Високо, на Голобрдској парохији, од некада великог, богатог и развијеног села нема трагова. На прошлост подсјећа једино крајолик и ово гробље. Захваљујући искључиво љубави предратних парохијана према својим коријенима, сви споменици и крстови који су током деведесетих година прошлог вијека били оборени, сада су подигнути и усправљени, изузев оних који су потпуно поломљени и трајно оштећени. Нажалост, од некадашње гробљанске капеле, која је потпуно девастирана, није остало ништа.
Ипак, простор који је донедавно био зарастао у шикару и дивљину данас изгледа попут уређеног парка. Захваљујући редовном одржавању и трима годишњим кошењима, стање на гробљу је веома добро. Тренутно је у току акција прикупљања новчаних средстава за изградњу љетниковца на двије воде, који ће бити израђен од јелове грађе. Овај објекат ће се градити на мјесту гдје се некада налазила капела, а служиће за потребе одржавања молитве, као и за све парохијане који су у пролазу кроз родни крај да имају гдје свратити и одморити.
У прошлости, прије више од тридесет година, на Грабићу, као ни на неколико других околних гробаља, није практикован овакав вид молитвених сабора. Међутим, у времену у којем данас живимо – када већина предратних становника борави далеко од свог завичаја – јавила се искрена потреба да се парохијани окупе, заједно посјете гробове предака барем једном у години, те да се поново виде и друже.
Нека да Господ да се још много година у здрављу окупљамо, једни друге поштујемо, а своје претке и родни завичај никада не заборавимо!
У Какњу, 14.06.2026. године
протојереј Драгиша Цвјетковић
фотографије Невен Крајишник

https://www.facebook.com/share/g/1L1SagXXWm/

11/06/2026

МОЛИТВА НА ГРОБЉУ КРСТА НА МОШЋАНИЦИ КОД ЗЕНИЦЕ 07.06.2026.Г.
У недељу по Духовима (Сви Свети), на српском православном гробљу „Крста“ на Мошћаници код Зенице, одржана је традиционална молитва. На овом молитвеном сабрању, пријератни парохијани пристигли из Европе, Републике Српске и других крајева присуствовали су обреду ломљења славског колача и освештања славског жита у славу Свете, Јединосушне и Нераздјељиве Тројице – Оца, Сина и Светога Духа.
Трудом и прилозима вјерника, девастирана капела потпуно је обновљена и освећена 2017. године, од када се молитва редовно обавља под сводовима ове обновљене светиње. Настављајући уређење овог светог мјеста, честити парохијани су својим трудом и љубављу претходне, 2025. године, изградили и велељепан љетниковац, који служи за потребе послужења трпезе и саборовања након завршене молитве. Гробови, споменици и крстови су у великој мјери оштећени у оскрнављени, појединачно поједини споменици су обновљени и постављњени су нови крстови.
Нажалост, на Мошћаници већ одавно нема стално настањеног српског православног живља, док на цијелој Биљешевској парохији, којој припада и Мошћаница, данас живе свега четири православне породице.
Ове године славске дарове и трпезу љубави припремио је кум Југослав Бошковић, а сви присутни су додатно допунили трпезу која је са пуно пажње спремљена за овај сабор. За кумство за наредну, 2027. годину, пријавио се млади Стефан Купрешак, син Јова Купрешака.
Вјерном народу сретна молитва, куму сретно кумство, а уснулим прецима вјечан помен!
У Какњу, 11.06.2026. године
свештеник Драгиша Цвјетковић

07/06/2026

ВЈЕЧАН ИМ ПОМЕН!!!

06/06/2026

МОЛИТВА НА ГРОБЉУ МИРОШЕВИЋИ 06.06.2026.г.
У прву суботу мјесеца јуна, 6. јуна 2026. године, на српском православном гробљу у селу Мирошевићи служени су молитва и парастос за упокојене парохијане овога краја. Молитвеном сабрању присуствовао је знатно мањи број вјерника него претходних година, али су и овога пута потомци и сродници својих предака дошли да им одају дужно поштовање и узнесу молитве за покој њихових душа.
Уз свјетлост воштаница, црно вино и мирис тамјана, окађени су и преливени гробови предака који почивају у миру Божијем. На овом гробљу налазе се и надгробни споменици из прве половине XIX вијека, који су до данас сачувани и нису скрнављени или оштећени . Као свједоци времена, живота и вјере наших предака, они представљају драгоцјено историјско, културно и духовно насљеђе овога краја.
Село Мирошевићи налази се између Бусоваче и Кисељака и припада Бусовачкој парохији. Данас у селу више нема сталних становника, али љубав према завичају, родној груди и светињама предака није угашена. Захваљујући тој љубави, парохијани редовно одржавају гробље, које спада међу најуређенија од укупно 45 гробаља која опслужује добрињски парох, протојереј Драгиша Цвјетковић, администратор Бусовачке, Биљешевске и Голобрдске парохије
Трудом и пожртвованошћу парохијана, гробље је током 2025. године ограђено новом поцинчаном оградом, а љетниковац, подигнут прије неколико година, проширен је вјерника који долазе у завичај и посјећују гробове својих предака.
Нека Господ дарује да превазиђемо сва искушења која нас удаљавају једне од других, како бисмо у слози, љубави и братској слози чували Мирошевиће од заборава. Најљепши дуг који можемо вратити својим прецима јесте да их не заборавимо, да им бар једном годишње обиђемо гробове, запалимо свијећу, окадимо их тамјаном и помолимо се за покој њихових душа.
У Какњу, 6. јуна 2026. године
свештеник Драгиша Цвјетковић

03/06/2026

МОЛИТВА НА ВИДУШИ КОД БИЉЕШЕВА 02.06.2026.Г.

На Духовски уторак, трећи дан Тројчиндана, на српском православном гробљу у селу Видуша изнад Биљешева служена је молитва у обновљеној капели. Том приликом освештани су славски дарови и преломљен је славски колач. По завршеткуобреда, одржан је помен за упокојене уз прелив гробова. Честити и благодарни парохијани, пристигли из ближих и даљих крајева, дошли су на своју дједовину како би прославили славу села и капеле. Ове године кум славе био је Јово Краишник, док се за наредну годину кумства прихватио Младенко Гафа Терзић.
Нажалост, посљедњих тридесет година на Видуши не живи нико од парохијана. Током деведесетих година са капеле је скинут кров, што је довело до њеног потпуног пропадања. Споменици и крстови нису скрнављени што гробље на Видуши, уз свега још неколико гробаља (Тршће, Пландиште, Бићер) издваја од суровог феномена масовног скрнављења гробаља на подручју Какња.
Трудом и љубављу парохијана, обнова капеле покренута је 2018. године. Радове је на самом почетку прекинуо мајстор А. О. из Зенице, који је након договора и узимања аванса од скоро 2000,00 КМ напустио радове, након чега му се губи сваки траг. Ипак, након овог искушења и потешкоћа које је оно узроковало, честити народ је наставио обнову – дио по дио, годину за годином.
У континуитету од 2018. до 2024. године изведени су комплетни радови: постављена је нова ограда, кров, столарија, плафон капеле, уређени су унутрашњи зидови, урађени керамичарски радови, тротоари и фасада. Свечано освећење завршене капеле извршено је 2024. године.
Нека да Господ да се у радости и слози окупљамо на Видуши и другим светињама, како бисмо завичај сачували од заборава, гробља од пропадања, а себи учврстили пут ка Вјечности.
У Какњу, 03.06.2026. године
свештеник Драгиша Цвјетковић
________________________________________

01/06/2026

Молитва на гробљу у селу Сарановићи код Биљешева 31. мај.2026.г.
У недељу, 31. маја, на Тројчиндан (Духове), на мјесном српском православном гробљу у селу Сарановићи одржана је традиционална молитва имали помен за упокојене. Овом молитвеном сабрању присуствовао је већи број предратних парохијана који су овим поводом пристигли из Републике Српске.
Први корак ка оживљавању ове светиње учињен је 2022. године, када је гробље комплетно искрчено и очишћено од густог растиња и шибља. Након тога услиједила је и прва поратна молитва, када је свештеник послије пуне три деценије прелио гробове и одслужио парастос. Тај догађај означио је почетак обнове оног најсветијег што је остало у овом селу – вјечног почивалишта њихових предака, будући да су од некадашњих кућа и имања данас видљиви само трагови.
Већ наредне, 2023. године, мјештани су подигли и исправили споменике који су били оборени . На гробовима гдје су затекли потпуно полупане крстове , донијели су и поставили нове . Захваљујући новчаним прилозима расељених парохијана који су избјегли из Сарановића, током 2024. године финансирани су обимни радови на додатном уређењу гробља и постављању комплетне ограде око гробља.
Данас се ово гробље редовно одржава, а заједничка молитва на Духове постала је традиција која изнова окупља предратне становнике. Уз Божију помоћ и даљу слогу честитих парохијана из Сарановића, у наредном периоду планиран је нови пројекат. Поред гробља ће бити подигнут љетниковац, односно надстрешница димензија 3 x 5 метара са клупама и столовима, која ће служити за потребе обављања молитве и послужење заједничког ручка током дана посјете завичају.
у Какњу 01.06.2026.г.
свештеник Драгиша Цвјетковић

01/06/2026

МОЛИТВА И САБОР НА СРПСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ ГРОБЉУ У ДОЊИМ ЛУЧАНИМА 31.МАЈ.2026.Г.
У недељу, 31. маја 2026. године, на велики празник Тројчиндан (Духове), на српском православном гробљу у селу Доњи Лучани код Биљешева одржана је традиционална молитва и завичајни сабор. Саборовању су присуствовали предратни парохијани родом из овог мјеста, који већ више од три деценије живе расељени широм Републике Српске. Ове године на сабору је био примјетан нешто мањи број вјерника у односу на претходне године.
Кум славе села и капеле ове године био је Зоран Зељко са својом породицом, док је кумство за наредну годину преузела Вера Дачић.
Нажалост, од 1992. године у Доњим Лучанима не живи нико од предратних становника. Током ратних дешавања, сеоска капела је потпуно девастирана, а гробови и надгробни споменици су у великој мјери оштећени и оскрнављени. Иако су поједини споменици у међувремену обновљени или подигнути изнова, многи од уништених и полупаних крстова и даље леже разбацани по гробљу. Ипак, захваљујући искључиво прилозима, труду и љубави расељених мјештана, стара девастирана камена капела је уклоњена, а на њеном мјесту је 2020.г. подигнута нова светиња – капела достојна имена и части њихових честитих предака.
Поред успјешне обнове и добре сарадње и комуникације са мјештанима села, вјернике и даље брине озбиљан проблем с којим се суочавају. Наиме, и даље је примјетан пролазак трактора кроз парцелу гробља и преко гробова, чиме се директно скрнави ова светиња и ремети мир упокојених. У наредном периоду биће покренуте званичне процедуре према Полицијској станици, руководству Општине Какањ и надлежној мјесној заједници, како би се овим пролазцима коначно стало у крај.
у Какњу 01.06.2026.г.

У наставку текст Виолета Гусак Кртолина
Тамо, тамо гдје је све почело!
Моје мало село,моји Доњи Лучани. Тешко се навикнути на истину. Истину која пара душу. Отишли смо са муком, спашавајући голи живот. Некако си то савладао. Живот је најпречи. Први моји одласци тамо, били су пуни туге и бола. Спознаја да је руком све уништено, срављено са земљом, дала је јасну поруку. Тамо више ни мртав ниси пожељан. Годинама сам патила, носила терет неимаштине,прихватања у новој средини. Између та два бола живот је ишао својим током. Тамо знаш да немам шта тражити. Овамо се навикавај, трпи не прихватање. Јер сам се често осјећала лоше, као да овдје неком, нешто узимам. А само сам хтјела живот. Тамо све пропада, овамо немаш ништа своје сем тог голог живота. Одем тамо, умрем и оживим у току дана неколико пута. Што од страха, што од бола. Једино што вриједи одласка јесу ти гробови, наши мртви који стоје на бранику заборава. Онда одем и схватим да трпе и даље своје постојање иако су нијеми сметају. По њима се гази, они су тракторски пут комшијама који, неће ми бити јасно никада шта тамо траже, имају своје. Срба нема да их узнемиравају. Али све српско што је остало може и мора да се узме. На то нису гадљиви.
Узмите браћо, узмите све. Само некако заобиђите гробове наших најмилијих.
Све вам просто било,ваше је. Пустите нам мртве, нека почивају, они вам нису сметња ако смо ми живи били.
Како радили, тако вам Бог помогао.
Мојим Лучањанима хвала на одласку.

Између завичаја и мјеста пребивалишта. 😪❤️

01/06/2026

МОЛИТВА НА СРПСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ ГРОБЉУ БИЈЕЛА ЊИВА КОД КАКЊА 30. МАЈ. 2026.Г.
У суботу пред празник Светог цара Константина и царице Јелене, у капели посвећеној овим дивним и великим светитељима на Бијелој Њиви код Какња, одржана је молитва и парастос за упокојене парохијане овог села.
Након прекида који је трајао од 1992. године, молитва се редовно обавља посљедњих пет година. Служби присуствује мањи број вјерника који и даље гаје неизмјерну љубав према завичају и вјечном почивалишту својих предака, што је био случај и ове године. У славу Божију, за покој душа предака те за здравље и спасење свих предратних мјештана, вјерни народ се помолио у капели чија је обнова још увијек у току.
Током деведесетих година прошлог вијека, имовина парохијана је опљачкана и уништена, гробље оскрнављено, а сама капела девастирана. Ипак, трудом и залагањем расељених парохијана родом из овог села, покренута је велика обнова.
Најприје је уређено гробље и постављена нова ограда. Након тога, захваљујући донацији материјала за кров од стране привредника из општине Какањ, као и новчаним прилозима предратних мјештана, капела је успјешно покривена. Уследила је набавка и уградња столарије, малтерисање унутрашњих зидова, те изливање бетонске подне плоче.
Наредни корак у обнови је израда вањске фасаде. Нека да Господ, молитвама Светих цара Константина и царице Јелене, да ова светиња на Бијелој Њиви ускоро заблиста у свом пуном сјају.
у Какњу 01.06.2026.г. свештеник Драгиша Цвјетковић

29/05/2026