Петропавловски храм Бијељина

05/03/2026

Епархија зворничко-тузланска позива вјерни народ и све људе добре воље да молитвено дочекају и поклоне се чудотворној и мироточивој икони Пресвете Богородице ‘Умекшање злих срца’.

Нека молитвено сабрање пред ликом Пресвете Владичице донесе мир, утјеху и укрепљење свима који са вјером приступају.

Добро дошли.

02/03/2026

01/03/2026

ОПРОШТАЈ ОД ОЦА МИРАНА – 18 ГОДИНА СЛУЖЕЊА И ЉУБАВИ КОЈА ОБАВЕЗУЈЕ

Благословом митрополита Фотија и по потреби службе, након скоро осамнаест година преданог пастирског рада у нашем храму, отац Миран
наставља своје служење у храму Светог великомученика Пантелејмона у Бијељини.

На Светој Литургији, у тишини испуњеној молитвом и сузама, осјетили смо колико је дубока веза која се годинама ткала између пастира и стада. Осамнаест година заједничког живота у Христу није само период — то је читаво духовно путовање које је оставило неизбрисив траг у свима нама.

У име Петропавловског свештеничког братства народу и оцу Мирану бираним и дирљивим ријечима се обратио отац Слободан. Говорио је о раскошном таленту оца Мирана и његовој снази воље да Петропавловски храм учини оваквим мјестом какав је наш храм данас и позвао нас да из љубави и поштовања према раду оца Мирана и даље останемо загрљени снагом те заједнице коју је он годинама упорно стварао и чувао!

Емотиван, али у вјери у Господа дубоко укоријењен био је говор сестре Наде Милешић, наше предсједнице КСС која је подсјетивши се на тренутак њеног призвања у црквену заједницу, од тада младог свештеника Мирана, до данас и она и цијела наша црквена заједница осјећала само благословени напредак у сваком смислу.

Посебно дирљив био је тренутак када се отац Миран, видно ганут, захваљивао свом братству. Било је лијепо слушати ту искрену, братску благодарност — без задршке, без формалности, са срцем отвореним пред свима. Говорио је о заједничком служењу, о годинама труда, о међусобном повјерењу и љубави. У његовим ријечима осјетила се радост што је био дио братства које је живјело као једно, које је дисало као једна душа.

Али оно што је тог дана најснажније одјекнуло у нашим срцима била је његова очинска порука: да останемо окупљени око Христа и Петропавловског храма!

Подсјетио нас је да све што смо градили има смисла само ако је утемељено у Христу. Да храм нису само зидови, него људи сабрани у љубави. Да сачувамо слогу, да чувамо једни друге, да не дозволимо да се угаси пламен заједништва који је годинама паљен молитвом, жртвом и вјером.

Позвао нас је да наставимо да градимо храм љубави — храм који није видљив само очима, него срцем. Заједницу која ће бити примјер другима, мјесто гдје ће сваки човјек осјетити да је вољен, прихваћен и загрљен Христовом љубављу.

Осамнаест година нас је учио управо томе:
да нам небеско буде прече од земаљског,
да нам молитва буде темељ,
а љубав мјера свега.

Зато овај растанак није прекид, него наставак — јер оно што је изграђено у Христу остаје заувијек. Љубав коју је отац Миран посијао међу нама остаје као залог и обавеза да будемо достојни те љубави.

Нека га Господ укрепи у новом служењу у храму Светог великомученика Пантелејмона, подари му здравље, снагу и мир, а ми ћемо га помињати у молитвама, трудећи се да останемо оно што нас је учио да будемо — истинска Црква Божија.

Са сузама, али и са надом, кажемо:

Хвала Вам, оче Миране.
За осамнаест година служења.
За дивни, сада већ велики Петропавловски храм!
За братство које сте градили.
За љубав која нас обавезује да останемо сабрани око Христа и да наставимо да будемо храм који свијетли другима.

28/02/2026

Са благословом његовог високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског господина Фотија, према жељи и благословеној иницијативи досадашњег старјешине Петропавловског храма протојереја Мирана Гавриловића, а уз искрену љубав, повјерење и подршку вјерујућег народа, изградња припрате нашег храма успјешно је приведена завршној фази радова.

Оно што је прије извјесног времена била визија, данас је видљива стварност. У периоду од 01. маја 2025. до 01. марта 2026. године Петропавловски храм је проширен, добио је нови простор који ће омогућити да се у њему сабира још више вјерног народа, нарочито у дане великих празника и постова.

Овај подухват није дјело једног човјека, већ свједочанство заједништва – пастира који је имао храбрости, вјере и знања да покрене, и народа који је имао љубави да стане уз њега. Та узајамна вјера и повјерење изњедрили су дјело које остаје.

У наредном периоду, ако Бог да, слиједи постављање фасадног декоративног камена на фасади храма. Истовремено креће фрескописање припрате и израда стасидија (столица) за простор припрате и старог дијела храма.

Слава Богу на свему!

#припрата #бијељина #епархијазворничкотузланска

26/02/2026

Срећан празник - Свети Преподобни Симеон Мироточиви - Стефан Немања! Срећна ктиторска слава Манастира Хиландара!

Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: “Всјакоје диханије да хвалит Господа!” И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200.

Тропар Симеону, глас 3.

Просветивши се божанском благодаћу и по смрти показујеш светлост свога живота и изливаш благоухано миро онима који прилазе ка твојим моштима. Свој народ си упутио ка светлости богопознања, Свети Симеоне, оче наш, моли Христа Бога да нам дарује велику милост.

22/02/2026

Данас, у Недеља праштања, када једни другима тихо и смирено говоримо „опрости“, наш Петропавловски храм и његови парохијани проживљавају и посебан тренутак растанка. Наш старјешина храма, протојереј Миран Гавриловић, одлази из наше парохије.

Тешко је срцем раздвојити ова два догађаја. Недеља праштања нас учи да отпустимо, да загрлимо, да благословимо пут једни другима. А управо данас испраћамо свештеника који је у нашем храму био више од служитеља — био је молитвеник у нашим бригама, утјеха у жалости, радост на крштењима и ослонац у најтежим тренуцима.

Када свештеник одлази, не одлази само човјек — завршава се једно поглавље живота парохије. Али добро које је посијано остаје. Ријечи које су изговорене са амвона остају. Молитве које су узношене за нас и са нама остају. Љубав и труд који су уложени у овај храм остају уписани у срца вјерног народа.

Данас смо можда посебно емотивни, али то је знак да је заједница жива и да је љубав била искрена. Са благодарношћу и молитвом испраћамо нашег оца Мирана, молећи Господа да га укрепи и благослови на новом мјесту служења.

Ако смо у нечему погријешили – опростите.
Ако нам је шта опроштено – благодаримо.

Нека нас ова Недеља праштања научи да сваки растанак претворимо у благослов.

15/02/2026

Сретење Господње и Недјеља Месопусна (јеванђеље о страшном суду)

Данас је у нашем Петропавловском храму свечано прослављен велики празник Сретења Господњег, уједно и Недјеља Месопусна.

Свету Литургију служили су старешина храма, протојереј Миран Гавриловић и ђакон Дарко Алексић, који је, по декрету Његовог Високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског Господина Фотија, након осам година преданог служења при храму Светог Георгија у Бијељини, постављен на службу парохијског ђакона при нашем храму.

Празник Сретења нас подсјећа на свештени сусрет Богомладенца Христа и праведног старца Симеона – сусрет Бога и човјека, Старог и Новог Завјета, ишчекивања и испуњења. Сваки наш долазак у храм јесте једно мало сретење, лични сусрет са Господом, који нам се дарује у Светој Литургији.

У исто вријеме, Јеванђеље о Страшном суду позива нас на дубоко преиспитивање. Господ нам јасно показује да ће мјера нашег суда бити љубав – гладне нахранити, жедне напојити, странце примити, болесне и утамничене посјетити. Кроз однос према ближњем открива се наш однос према самом Христу.

Стојећи између радости Сретења и озбиљности јеванђелске опомене, позвани смо да у своје срце примимо Христа, да Га препознамо у сваком човјеку и да се дјелима љубави припремамо за сусрет са Њим.

Молимо се Господу да у новој мисији и служби, подари снаге и благослова нашем новом сабрату, оцу ђакону Дарку, те да све нас укријепи на путу покајања, љубави и спасења.

На многаја љета !!!

15/02/2026

СРЕТЕЊЕ ЈЕ СУСРЕТ
НЕБА И ЗЕМЉЕ, БОГА И ЧОВЕКА

“Овај Празник је велика опомена и нам Хришћанима данас, да је ово Празник мира, љубави, разумевања, међусобног поштовања деце и родитеља, дакле сусрет љубави а не сукоб злобе и немира!

“Данас је Празник Сретење.
Ко је то срео кога?
Човек је срео БОГА!
Ето зато се овај Велики Свети Празник назива Сретење.”

Наша Света Саборна и Апостолска Православна Црква и верници прославиће 15. фебруара, Празник Сретења Господњег.

Сретење Господње је Празник којим прослављамо успомену на дан када је Богородица први пут унела Новорођеног Христа у храм да Га посвети Богу.

Спомен на овај дан се врши четрдесети дан по Божићу.

У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог Божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти
(Левит 12, 2-7; Исход 12, 2).

Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и Пророка Мојсеја.

У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, Отац Јована Претече.
Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму.
Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.
Праведни старац узе на руке своје Месију и рече:
“Сад отпушташ у миру слугу Својега, Господе, по ријечи својој...”

Још рече Симеон за Христа Младенца:
“Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити”
(Лк 2, 29 и 34).

Ана пак, која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога.
А, фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду.

Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену Божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству Ангела Божјег.
Дан Сретења празнован је од самог почетка, но Торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.”

14/02/2026

“Радује се Трифуне, брзи помоћниче свима који ти са вером и љубављу притичу.”
Српска православна црква данас прославља Светог Трифуна великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди.
Брачна љубав је благословена од Бога, а брачни завет нераскидив, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.
Свети Трифун је велики помоћник и исцелитељ.
На данашњи дан се Светом Трифуну узносе молитве да година буде родна, да грожђе и воће добро роди и да се болесници и раслабљени исцеле.

12/02/2026

Богом благословен празник Света Три Јерарха!

Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месеу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена.

Једном наста однекуда распра у народу око тога ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист Цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог. Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јануар као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

Пост и вера — Василије,
Богословље — Григорије.
Милосрђе — Златоусти,
Златоусти, Медоусти!
Работници једног дела;
Три напосе — три ангела,
Три заједно ко Бог један,
Нит ко главни ни узгредан.
У вечности сви се слажу.
Једног вичеш — три помажу.
Једног певаш, сва три чују,
Једног славиш, три с” радују.
Три човека — једно цело,
Три Јерарха - једно дело,
Три имена — једна слава,
Свој тројици — Христос глава.

Охридски пролог, Свети Николај Српски

10/02/2026

“Када човек учини један корак према Богу - Бог према, њему учини хиљаду корака.

Молитва - то је поверење у Бога. Када апсолутно верујеш Богу и не осећаш потребу да тражиш од Њега било шта, јер је Он већ све схватио. Све што треба да радиш је да стрпљиво чекаш да плод сазри и падне.”