26/08/2026
* ʼСопштениеʼ
Црквата Свети Пророк Илија Силванија утре отворена од 9 до 11 наутро по повод;
Успение на Пресвета Богородица
15 август (по стар стил)
28 август (по нов стил)
Господ, Кој на Синај заповеда со петтата заповед: „Почитувај ги таткото свој и мајката своја“, со Својот пример покажа како треба да се почитува својата родителка. Кога висеше на крстот во маки, се сети на Неговата мајка и покажувајќи на апостолот Јован, рече: „Жено, ете ти син!“ Потоа му рече на Јован: „Ете ти мајка!“ И така ја згрижи Својата Мајка и издивна. Јован имаше дом на Сион во Ерусалим, во којшто се насели и Богородица и остана да живее во него до крајот на Нејзините денови на земјата. Со своите молитви, со благите совети, кротоста и трпеливоста, таа многу им помагаше на апостолите на Нејзиниот Син. Целото време до смртта главно го помина во Ерусалим, обиколувајќи ги често оние места што ја потсетуваа на големите настани и големите дела на Нејзиниот Син. Особено често одеше на Голгота, во Витлеем и на Елеонската Гора. Од нејзините подолги патувања се спомнува нејзината посета на свети Игнатиј Богоносец во Антиохија, посетата на светиот четиридневен Лазар, епископ Кипарски, посетата на Света Гора, којашто самата ја благослови, и пребивањето во Ефес, заедно со свети Јован, за време на големото гонење на христијаните во Ерусалим. На старост таа често Му се молеше на Бога на Елеонската Гора, на местото на Неговото Вознесение, што порано да ја земе од овој свет. Еднаш ѝ се јави Архангелот Гавриил и ѝ објави дека по три дена ќе биде упокоена. Тогаш ѝ даде и една палмова гранка за да ја носат на нејзиниот погреб. Таа се врати дома со голема радост и посака во срцето уште еднаш да ги види сите Христови апостоли. Господ ѝ ја исполни оваа желба и сите апостоли, носени на облаци од Ангелите, одеднаш се собраа во домот на Јован на Сион. Со голема радост таа ги виде Светите апостоли, ги охрабри, ги посоветува и ги утеши, и по ова мирно го предаде својот дух на Бога, без никаква мака и телесна болест. Апостолите го зедоа одарот со нејзиното тело, од коешто излегуваше благоухание и во придружба на мноштво христијани го пренесоа во Гетсиманската градина, во гробницата на светите Јоаким и Ана. По Божја Промисла поворката од злобните Евреи ја засолнуваше облак. Некој еврејски свештеник Атониј, го дофати со рацете одарот со намера да го преврти, но во тој миг ангел Божји му ги отсече обете раце. Тогаш тој повика кон апостолите за помош, а откако објави дека поверувал во Господа Исуса Христа, беше исцелен. Апостолот Тома повторно - по Божја Промисла – изостана, та на тој начин да се открие една нова и преславна тајна за Пресвета Богородица. Третиот ден пристигна и тој, и посака да го целива телото на Пречистата Владичица. Но, кога апостолите го отворија гробот, ја најдоа само плаштаницата, а телото не беше внатре. Таа вечер им се јави на апостолите самата Пресвета Богородица опкружена со мноштво ангели и им рече: „Радувајте се, ќе бидам со вас вовек“. На која возраст се упокои Богородица не се знае точно, но преовладува мислењето дека на крајот од овоземниот живот имала повеќе од шеесет години.
ʼNoticeʼ
St. Prophet Elijah, Sylvania, will be open tomorrow from 9:00 AM to 11:00 AM on the occasion of:
The Dormition of the Most Holy Theotokos
August 15 (Old Style) / August 28 (New Style)The Lord,
Who on Sinai commanded in the fifth commandment: "Honor your father and your mother," showed by His own example how one should honor their parent. While hanging on the cross in agony, He remembered His mother and, pointing to the Apostle John, said: "Woman, behold your son!" Then He said to John: "Behold your mother!" In this way, He provided for His Mother and breathed His last. John had a home on Zion in Jerusalem, where the Theotokos settled and remained to live until the end of Her days on earth. With Her prayers, gentle advice, meekness, and patience, She greatly assisted the apostles of Her Son.
She spent most of her time until her death in Jerusalem, frequently visiting those places that reminded her of the great events and great deeds of Her Son. She especially went often to Golgotha, Bethlehem, and the Mount of Olives. Among her longer journeys, history mentions her visit to Saint Ignatius the God-Bearer in Antioch, her visit to the holy four-day Lazarus, Bishop of Cyprus, her visit to the Holy Mountain (Mount Athos), which she blessed herself, and her stay in Ephesus, together with Saint John, during the great persecution of Christians in Jerusalem. In her old age, she often prayed to God on the Mount of Olives, at the site of His Ascension, to take her from this world as soon as possible. Once, Archangel Gabriel appeared to her and announced that she would pass away in three days. He then also gave her a palm branch to be carried at her funeral. She returned home with great joy and wished in her heart to see all of Christ's apostles once more. The Lord fulfilled this wish for her, and all the apostles, carried on clouds by the Angels, suddenly gathered at the home of John on Zion. With great joy, she saw the Holy Apostles, encouraged them, counselled them, and comforted them, and after this, she peacefully commended her spirit to God, without any suffering or bodily illness. The apostles took the bier with her body, from which a sweet fragrance emerged, and, accompanied by a multitude of Christians, carried it to the Garden of Gethsemane, to the tomb of Saints Joachim and Anna. By God's Providence, a cloud shielded the procession from the wicked Jews. A certain Jewish priest, Athonios, grabbed the bier with his hands intending to overturn it, but at that exact moment, an angel of God cut off both his hands. He then cried out to the apostles for help, and after declaring that he believed in the Lord Jesus Christ, he was healed. The Apostle Thomas—again by God's Providence—was absent, so that a new and most glorious mystery about the Most Holy Mother of God could be revealed. He arrived on the third day and wished to kiss the body of the Most Pure Lady. But when the apostles opened the tomb, they found only the shroud, and the body was not inside. That evening, the Most Holy Mother of God herself appeared to the apostles, surrounded by a multitude of angels, and said to them: 'Rejoice, I will be with you forever.' Exactly at what age the Mother of God passed away is not known precisely, but the prevailing opinion is that at the end of her earthly life, she was over sixty years old.