Hram Rođenja Presvete Bogorodice u Beču

17/06/2026

Срећно навечерје празника Преподобног Петра Коришког.

Житије, Акатист, Канон, Тропар и Кондак

Преподобни Петар Коришки се родио између 1211. и 1215. године, од побожних и богатих родитеља, у селу Уњемир, у предивном крају Диоклитије Хвостанске. У том благословеном селу беше пет манастира и неколико цркава. Богоносни Петар од ране младости заволи Христа и за разлику од својих вршњака време провођаше у молитви и посту. После очеве смрти реши да пронађе опитног монаха и да уз њега проведе свој земаљски живот али после мољења своје мајке и сестре, а ради своје послушности, остаде у родитељском дому.

До данашњих дана је остало предање о великој Петровој незлобивости и кроткости. Наиме, чак су и птице небеске слетале на њега и чупале му косу али се никад није бранио да се не би некако огрешио и да се, док је обрађивао земљу са ћоравим, престарелим волом никада није наљутио нити подвикнуо на вола. Убрзо по мајчиној смрти, одлучивши да се повуче у тиховање, раздели своје имање сиромашнима и предложи својој сестри Јелени да се уда и да је збрине не желећи да је остави саму. Јелена то одби и такође изрази жељу да сачува девственост и да се и она преда подвигу.

Заједно отиђоше у оближњи манастир Петровицу, задужбину Светог краља Уроша, код опитног старца где време проводише у великом подвигу и где прими монашки постриг. Међутим, у Светом Петру се још више разгори љубав за подвижништвом па намисли тајно да напусти сестру и да се удаљи у пустињу. Чим покуша да оде сестра га примети и брзо сустиже.

Путујући, стигоше до високе горе изнад града Призрена, поврх села Кориша. Уморни од пута застадоше да се одморе и када му сестра заспа, Свети Петар ватрено се помоли за своју сестру и њено спасење и одбеже још даље у гору, у део звано „Света“ где се настани и од тог тренутка, речи су ништавне да опишу труд, дела и подвиге Светог Петра јер од тада почиње светитељски живот Петров. Једно време, бежећи од људске славе, настани се у Црној Реци да би се коначно настанио у месту свог подвига, на гори изнад Корише, где основаше свој манастир, у који долазише многи ради молитве и помоћи.

Упокојио се мирно 5. јуна 1270. или 1275. године у својој испосници. У ноћи када се упокојио монаси видеше обасјану испосницу и чуше умилно појање безброј појаца. Господ прослави његове мошти где се дешаваше чудесна исцељења и које почеше обилно да миомиришу. Са свих страна почеше невољни да долазе, без обзира на веру и свима Свети Петар помагаше и исцељиваше их од болести.

После пропасти српског царства и услед велике најезде Арбанаса, 1709. године, мошти светог Петра пренете су из Корише у манастир Црна Река, где се и данас налазе и где, чудесно, свакодневно свети Петар брзо помаже свима који му се са вером обрате.

Овде можете више прочитати о светом Петру:
https://svetigora.com/prepodobni-petar-koriski/

Акатист:https://novisrbljak.narod.ru/PDF_files/Mirko_I_Nanic/Akatist_prep_Petru_Korish.pdf

Канон светом Петру коришком:
https://svetosavlje.org/kanon-svetom-petru-koriskom/

Тропар глас 1
Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Петре. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.

Кондак глас 2
Удаљивши се од људи, у пештерима каменим и пећинама си живео, жељама божанским и љубављу Господа твога, Свети Петре. Од Њега си и венац правде задобио: Моли се непрестано за наше спасење.

17/06/2026

Данас наша Српска православна црква молитвено прославља:
1:Светог Свештеномученика Јоаникија Липоваца
2: Јереја Георгија Богића

1.Свети Свештеномученик Јоаникије Липовац, Митрополит Црногорско-приморски, рођен је 16. фебруара 1890. год. у Столиву у Боки Которској од родитеља Шпира Липовца и Марије Дамјановић. Основну школу завршио је у Прчњу, класичну гимназију са матуром у Котору, Православни богословски завод у Задру и Филозофски факултет у Београду. У Београду је положио и професорски испит из богословских предмета. Рукоположен је у чин ђакона 8., а у чин презвитера 10. новембра 1912. год. од епископа бококоторског и дубровачког Владимира Боберића. Од 1912. год. до 1918. год. био је протски капелан у Котору, а потом парох у Ластви. Од 1919. год. до 1925. год. био је суплент гимназије на Цетињу, нижој женској школи, женској учитељској школи и Цетињској богословији. Од 1925. до 1940. год. био је професор Прве мушке гимназије у Београду. Као удов протојереј изабран је за Епископа Будимљанског крајем 1939. год., замонашен у манастиру Раковици од Митрополита Скопског Јосифа и произведен у чин игумана. Хиротонисан је за Епископа у београдској Саборној цркви 11. фебруара 1940. год. од Патријарха Српског Гаврила, Митрополита Скопског Јосифа и Епископа Зворничко-тузланског Нектарија. Исте године 10. децембра на ванредном заседању Св. арх. сабора, изабран је за Митрополита Црногорско-приморског. Митрополит Јоаникије је управљао Црногорско-приморском епархијом за вријеме Другог свјетског рата, сарађивао је са италијанским и њемачким окупатором и подржавао активно четнички покрет. Цетињска богословија је радила једина од свих пет богословија у Српској Патријаршији. Са седамдесет својих свештеника покушао је да избјегне из земље пред налетом комунизма, али није успио. Сви свештеници су стријељани у Зиданом мосту, а Митрополит Јоаникије је пребачен у Аранђеловац и ту је убијен јуна 1945. Гроб му је до данас остао непознат. Свештеномученик Јоаникије је столовао од 1940. до 1945. год.

Служба светом Јоаникију:
https://novisrbljak.narod.ru/PDF_files/Novi_Srbljak/06-04_Svestmuc_Joanikije_Lipovac.pdf

2.Георгије Богић (6. фебруар 1911. – 17. јун 1941.) јереј Српске Православне Цркве и парох у Нашицама. Родио се у Суботској крај Пакраца. Богословију је завршио у Сарајеву, а рукоположен је 1934. у Пакрацу. Пре доласка у парохију Нашице, служио је у парохијама Мајар и Боломчани. О убиству Георгија Богића пише Виктор Новак у својој књизи Магнум Кримен, да је за његову смрт крив католички фратар Сидоније Шолс. Виктор Новак наводи да је Сидоније Шолц „на најзверскији начин наредио убиство месног пароха Ђорђа Богића

Тропар

(глас 4): Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

14/06/2026

14/06/2026

Срећан празник преподобног Аве Јустина Ћелијског

Део Акатистa преподобном Ави Јустину

Кондак 11.

Озареног љубављу, још за живота као светог препознавали су те пастири, монахиње по зарушеним манастирима, деца у наручју родитеља. Кад си се ти молио, црква се пунила Анђелима и Светитељима, и народ је знао да је Небо близу, да Богородица над свима шири златни омофор Сина Свога, док се на тебе излива благодат Духа Светога. Зато не удаљи од себе нас маловерне, да твојим молитвама оживимо, да заједно с тобом кличемо Господу Човекољубцу: Алилуја!

Икос 11.

Возбран, рођен и крштен у Христу Богу од богоносних отаца наших Кирила и Методија, род православни Српски чуваше предање идући за својим Светима. И прослави се мучеништвом и дутотрпљењем, призивајући свагда Бога Правде и Бога Милости уместо хлеба, богатства и славе пролазне. А ти, Авво наш Јустине, гледајући увек испред трона Свете Тројице: Богородицу, Анђеле, Апостоле, Светитеље, и Свете Србе међу њима, учио си нас да више од земаљске волимо Небеску Србију, Царство Небеско за које се Срби на Косову определише, зато те овако славимо:

Радуј се, јер си као огњене стубове пред родом Српским видео Свете Србе, и прве међу њима преподобног Симеона Мироточивог и Светитеља Саву!

Радуј се, јер си славио силом Христовом испуњене верне пастире, Свете Архиепископе и Епископе Српске: Арсенија, Саву Другог, Григорија Рашког, Јевстатија, Јакова, Саву Трећег и Никодима!

Радуј се, јер си величао Свете блажене Јерархе и руководитеље Цркве Српске: Данила Пећког, Јоаникија, Спиридона, Јефрема, Кирила и Никона, Максима, деспота Српског!

Радуј се, јер си се молио славним Светим Јерарсима Српским: Макарију, Гаврилу Првом, Клименту Охридском, Василију Острошком и Тврдошком, Сави Ердељском, Петру Цетињском и Петру Јасеновачком!

Радуј се, јер си за узор имао Свете Преподобне оце наше: Наума Охридског, Горазда, Ангеларија и Саву, Гаврила Лесновског, Прохора Пчињског, Јоакима Осоговског, Симона, монаха Давида и Петра Коришког!

Радуј се, јер си оставио лажни сјај света следећи Свете богоносне оце наше: Теоктиста, Григорија ћутљивог, Јоаникија Девичког, Јефтимија, Јефрема и Нестора Дечанског, Јоасафа царевића Метеорског, и Нектарија Битољског!

Радуј се, јер си помињао славне Свете Божје угоднике: Никодима, Висариона, Стефана Пиперског, Ромила Раваничког, Романа, Нестора, Мартирија, Данила и Сисоја — Синаите, Зосима Туманског, Григорија Горњачког, Јова у Драчи и Рафаила Банатског!

Радуј се, јер си у Небеском Јерусалиму славио Свете преподобне Мајке наше: Анастасију, мајку Светог Саве, Параскеву, Јелену краљицу, Јелену Дечанску, Евгенију Љубостињску, Ангелину деспотицу, Јелисавету кнегињу, великомученицу Злату Мегленску и блажену Ефимију Девичку!

Радуј се, јер си био спреман да смело за Христа страдаш, као Свети мученици Господњи: Јован Владимир кнез Зетски, Урош Нејаки, Свети кнез Лазар Косовски и Ђорђе Кратовац, Христо Албански, Анастасије, Никита Светогорски, игуман Пајсије и ђакон Авакум!

Радуј се, јер си Свету Тројицу славио са Светим краљевима: Стефаном, Владиславом, Милутином и Стефаном Дечанским, Лазаром Косовским и Стефаном Штиљановићем!

Радуј се, јер си пред лицем Господа видео нове Светитеље Српске: владику Николаја Жичког и Охридског, Новомученике Српске из два рата, Новомученике Глинске, Јадовинске, Јасеновачке, Херцеговачке и Косовске, и многе друге знане и незнане!

Радуј се човече Богочовека Христа!

Радуј се, Јустине, проповедниче Свете Тројице!

13/06/2026

НЕДЕЉА ДРУГА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ

- СВИ СВЕТИ КОЈИ СУ У ЗЕМЉИ СРПСКОЈ ПРОСИЈАЛИ

01./14.
Свети Јустин Мученик и Философ, и други мученик Јустин и они са њима пострадали
И преподобни отац наш Јустин Ћелијски

Јутрење почиње у 8.45 часова
Света Литургија почиње у 9.30 часова

Тропар (глас 8.)
Као звезде незаблудиве, на своду неба Црквеног засијасте прехвални Сви Свети који сте у Земљи Србској Просијали, / побожно на Земљи поживисте, догмате апостола и светих седмосветлих сабора и светих отаца добро сачувасте, и на сваки начин врлинама Богу коначно угодисте, Њега усрдно молите / о православни архијереји, побожни цареви и Христољубиви краљеви, побожни велики кнезови и побожни деспоти православни, царице и краљице и деспотице са осталим светима, / да сачува род ваш непобеђен и спасе душе наше.

Кондак (глас 7.)
Погледај унаоколо очима својим, свети Симеоне Мироточиви, светило Србско, и видећеш блага Горњег Јерусалима која су задобила чеда твоја. Радуј се и весели се, јер си их привео Пастиреначалнику Христу, погледај како око престола неприступне славе са анђелима стоје. Подигни глас свој, јер су достојни Горњег Сиона и запевај пророчким гласом: Ево мене и деце коју си ми дао, Спаситељу, са њима прослављам силу Твоју.

Читање из Светог Писма:

Читање из Посланице Римљанима Светог Апостола Павле
Рим. 81 зач. (од пола), (II, 10-16).

Браћо, слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јудејцу и Јелину; јер Бог не гледа ко је ко. Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; а који под законом сагријешише, по закону ће се осудити. Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон. Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају, на дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему кроз Исуса Христа.

Читање из Светог Јеванђеља по Матеју
Мт. 9 зач. (IV, 18-23).

У време оно, идући Исус покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.

13/06/2026

Срећно навечерје празника !

Преподобни Ава Јустин Ћелијски.

Житије, Документарни Филм, Служба и Акатист светоме, Тропари и Кондаци

Благоје Поповић (1894-1979),
потоњи отац Јустин, је рођен у Врању 6. априла (25. марта по старом календару) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну. У деветоразредној београдској Богословији стекао је пуно пријатеља и са њима се окупљао у разна богословска, молитвена братства. Један од његових пријатеља је био и Милан Ђорђевић, потоњи владика далматински Иринеј. Као млад богослов, Благоје је поред светоотачких дела читао највише Достојевског. Брат Стојадин, као студент права је изгубио несрећним случајем живот, испавши из воза при једном своме повратку са студија кући. Благоје тада свима отворено говори да жели цео свој живот да посвети Богу да би био што ближи њему и своме брату. Родитељи му се противе тој жељи и на све начине покушавају да спрече своје дете да оде у монахе. Благоје бива мобилисан у „ђачку чету“ при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин. Тадашња власт пребацује једним старим бродом богослове до Барија, а после тога преко Париза, богослови стижу у Лондон где их прихвата јеромонах Николај Велимировић. Из Енглеске где је са групом богослова привремено смештен, благословом патријарха српског Димитрија, Јустин прелази у Духовану академију у Петрограду. Због немира који су надолазили богослови су 1916. назад повучени у Енглеску. У Енглеској, Јустин студира теологију на Оксфорду и сам се издржава, а не од стипендија енглеске владе. Своју критику западног света изложио је у својој докторској тези Религија и философија Достојевског, која није прихваћена. Без дипломе се враћа у Србију 1919. године. Патријарх Димитрије га убрзо по повратку шаље у Грчку. Постао је стипендиста Светога Синода. За време једнога краткога боравка кући, бива промовисан у чин јерођакона. У Грчкој, као и у Русији и Енглеској, упознаје тамошњи свет. На њега је посебно утисак оставила једна старија бака, Гркиња, код које је становао. За њу је рекао да је од ње више научио него на целом Универзитету. Често је као јерођакон саслуживао у грчким храмовима. У Атини стиче докторат богословља. Свети Синод му наједном ускраћује стипендију, пред сам докторат. Морао је 1921. године да се повуче у Србију и постане наставник карловачке богословије. Предавао је Свето писмо Новога завета, Догматику и Патрологију. Ту прима јеромонашки чин. Временом постаје уредник православнога часописа „Хришћански живот“. Познати су његови чланици „Са уредничког стола“. Понекад му је перо „било оштрије“ и дотицало се и неких тадашњих неправилности у клиру СПЦ и богословским школама. У карловачкој богословији (у коју је у међувремено био премештен), неко му краде са раднога стола докторску дисертацију о гносеологији св. Исака Сиријског и св. Макарија Египатског. Али је за пар дана написао оквирно исту дисертацију „Проблем личности и познања по учењу св. Макарија Египатског“ и докторира у Атини, 1926. године. Убрзо потом протеран је из Карловачке богословије у Призрен, где је провео око годину дана, тачно онолико времена колико је требало да се часопис „Хришћански живот“ угаси. У то време на Западу, у Чешкој јавља се покрет који је желео да се врати у Православну веру. Јустин бива изабран за помоћника владици Јосифу Цвијовићу у мисији у Прикарпатској Русији. Убрзо га је Свети Синод одлучио поставити за епископа. Он је то одбио уз образложење да је недостојан тог чина. После тога ниједном није изабиран или предлаган за епископа. После тога је постављен за професора Битољске богословије. На богословији је био у вези са владиком Николајем и Јованом Шангајским. Заједно са архијерејима СПЦ борио се против увођења Конкордата у Србију 1936. године. Често је помагао и писао похвално о богомољачком покрету који је водио св. владика Николај и био сатрудник на мисионарском пољу са избеглим православним Русима, испред црвене револуције. Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светотачке литературе. По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије код Ваљева. Отац Јустин Поповићу Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније. О самоме животу оца Јустина у Ћелијама, има се много рећи. Стално је био прогањан, саслушаван, привођен од власти. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану. То су биле ћелијске сестре с мати игуманијом Гликеријом на челу, прота Живко Тодоровић - лелићки парох, аввини ученици и остали поштоваоци... Отац Јустин је се упокојио у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла (25. марта) 1979. године. 2. маја 2010. године, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Јустин Поповић канонизован је у ред светитеља СПЦ заједно са Симеоном Дајбабским у Храму Светог Саве на Врачару.

Овде можете више прочитати о светом Јустину:
https://www.eparhijavranjska.org/Siteview.asp?ID=30

Документарни филм о светом Јустину:
https://youtu.be/WWZ_fqGqsM4?si=_yFs2e4xg8jpi2iY

Служба и Акатист светом Јустину:
https://novisrbljak.narod.ru/PDF_files/Novi_Srbljak/06-01_Justin_Celijski_sve2.pdf

Тропар, глас 8. (1)

Православља сладост и нектарни премудрости, оче преподобни, излио си у срца верних као богатство; животом својим и учењем показао си се жива књига Духа, Јустине Богомудри, моли Христа Бога Логоса да ологоси оне који Те поштују.

Други тропар, глас 8. (2)

Монаха украшење, ученика радовање; светих отаца сатрудниче, и верних наставниче; васељене светиониче, и свирало дух(овн)а; богодолично си изложио догмате. Преподобни, богоносни, оче Јустине, свеблажени – моли Христа Бога (Логоса) да се спасу душе наше.

Кондак први, глас 8. (3)
Богочовечно живот свој си оврлинио,[као]мерило свега имао си Богочовека;достигао си Њиме висину богословља, и сада се Њиме на сву вечност наслађујеш. [По]дај благодат твојим светим молитвама, нама који [с] вером кличемо: Радуј се, оче преподобни!

Кондак други, глас 4. (4)

Оче преподобни, ти си не само догмате изложио, него си по њима и живео; зато те Господ прими у радост Своју, уврстивши те међу оце Цркве; јер чистота живота твога, и исправност учења (твога), разагна таму безбожништва. Јустине богомудри, нови богослове, Христу Богу непреста(л)но моли се, молимо те, за душе наше

11/06/2026

Распоред богослужења за јун месец

11/06/2026

Молитва Светом Луки Кримском

О, Свети Луко Кримски, небозарни светитељу Цркве Христове! Сав живот свој предао си Господу и служио народу Божијем као богољубиви лекар, богоизабрани хирург, научник, духовник, исповедник вере и смирени молитвеник који се уздао у милост Господњу, а добијене таланте умножио у славу Дародавца свих добара, сведочећи љубав која са вером и надом може да посведочи предивна Божија чуда! Умоли Господа да нас преобрази, подигне, исцели, оснажи и управи кораке наше на уском и трновитом путу који води у живот вечни. Моли се човекољубивом Лекару душа и тела да исцељује болести наше, помози пожртвованим лекарима и хирурзима да уз Божију помоћ спасавају животе свих који страдају од телесних недуга, а духовно слепима помози да прогледају духовним видом како би разликовали духове и успротивили се душегубним понудама овога света, а пожелели да се боре за једино сигурно и непролазно блаженство у вечном Царству Оца и Сина и Светога Духа у све векове. Амин.

Милош Димић