30/04/2025
среда, 30. април 2025.
БЕОГРАД - У раним јутрањим часовима 1. маја 1995. започео је напад хрватских снага на Србе у Западној Славонији, познат као операција "Бљесак" током које су убијене 283 особе српске националности, а протерано је најмање 15.000 Срба.
Војно полицијска акција названа "Бљесак", којом су хрватске снаге запоселе део Западне Славоније који се налазио у саставу Републике Српске Крајине, била је заправо завршетак етничког чишћења Срба из Славоније који је већим делом остварен током 1991. године.
Децембра 1991. на простору Западне Славоније етнички је очишћено готово 190 села. Срби су прогнани, њихова имања опљачкана и уништена на територијама Грубишног поља, Пакраца, Дарувара, Липика, када је отерано између 52.000 и 70.000 Срба.
Овоме је претходило етничко чишћење Пожешке котлине, што је изведно наредбом о евакуацији 26 села са обронака Папука. Тада је отерано око 6.000 Срба. У тој зони тада су образовани и логори за Србе "Пакрачка пољана" и "Марино село" где су, између осталих, довођени и Срби претходно заточени у Загребу.
Године 1995. део Западне Славоније који се налазио у саставу Републике Српске Крајине био је, формално, заштићена зона УН сектор "Запад" УНПРОФОР.
Четири професионалне бригаде ХВ и више специјалних формација напали су у раним јутрањим сатима 1. маја 1995. на јужни и централни део западнославонског дела Републике Српске Крајине, и то паралелно од Новске према Окучанима и једним краком према Јасеновцу, и са истока из правца Нове Градишке, према Окучанима и пут Старе Градишке.
Очигледан први циљ било је пресецање и разбијање снага Српске Војске Крајине, односно њеног 18. корпуса, како би се надаље избило на Саву код Јасеновца, чиме би била онемогућена евентуална помоћ из Републике Српске.
Основна намера несумњиво је била одстрањивање српског становништва са простора Западне Славоније, као саставни део планског и систематског чишћења Хрватске од српског живља.
По званичним подацима, у акцији је учествовало око 7.200 припадника хрватских снага, професионалних припадника војске и полиције.
Са друге стране, у саставу тадашњег 18. корпуса Српске војске Крајине, у тој зони, налазило се приближно 4.000 лица, с минималним бројем професионалаца, огромном већином резервисти.
Војне операције одвијале су се 1. и 2. маја, а мањим делом и током наредна два дана.
Ефекат је био разбијање српских оружаних формација, а тамошње српско становништво је протерано.
Погинула су 42 припадника хрватских формација, а рањених је било 162, према подацима званичног Загреба.
Током акције "Бљесак" убијене су 283 особе српске националности, а протерано је најмање 15.000 Срба. Постоје и наводи да је протерано до 18.000 лица
Током акције "Бљесак" убијене су 283 особе српске националности, а протерано је најмање 15.000 Срба. Постоје и наводи да је протерано до 18.000 лица.
Подједнако трагично, док је трајало повлачење народа, збег Срба који су се повлачили јужно од Саве, у Републику Српску, гађан је и артиљеријом и ваздухопловним дејствима.
Тог 1. и 2. маја 1995. током акције "Бљесак" хрватски авиони МИГ 21 у два наврата су гађали и Босанску Градишку, када је погинуло неколико лица, међу њима и двоје деце. Такође, артиљерија је са простора Хрватске гађала српска села на супротној обали Саве у Републици Српској. Више особа је убијено и рањено.
Током збега хрватски војници су из маљутки, монтираних на хеликоптерима, тукли српске цивиле који су на путу од Окучана покушавали да се докопају супротне обале Саве. Збег је паралело гађан артиљеријом и стрељачком ватром, снајперима.
Потом су остаци страдалих покупљени, а простор опран шмрковима. Претходно, ником од представника међународних организација није допуштен приступ. Када је представник ОУН Јасуши Акаши затим доведен, сви трагови су били уклоњени.
Приближно 1.450 лица српске националности је ухапшено. Одведени су у логоре, у Вараждину, Бјеловару, Вировитици, Новој Градишки, Славонској Пожеги. Судске пресуде које су уследиле, великим делом су биле засноване на неоснованим конструкцијама.
Највећи број Срба избеглих из Западне Славоније током операције "Бљесак" није се никада вратио. Већи део је остао на простору Републике Српске, у БиХ. Око 1.500 особа српске националности, већином лица поодмаклих година, вратило се у Славонију.
Трупе ОУН које су се налазиле на простору Западне Славоније у тренутку операцијие, УНПРОФОР, чији је задатак била заштита становништва, по почетку напада повукле су се у своје базе.
Трибунал за бившу Југославију у Хагу, априла 2011. прогласио је кривим генерале ХВ Анту Готовину и Младена Маркача, због учешћа у удруженом злочиначком подухвату под вођством председника Хрватске Фрање Туђмана, чија је намера била присилно и трајно уклањање српског становништва за време и после операција "Бљесак" и "Олуја".
Дана 16. новембра 2012. године, Жалбено веће Трибунала ослободило их је оптужби.
