Парохијска црква Вазнесења Господњег: Једнобродна црква у Доњој Грапској (Товирa), димензија 25 х 11 m почела да се зида 1892. године, када је темеље освештао митрополит зворничко-тузлански Г. Николај Мандић. Градња је завршена 1894. када је исти митрополит освештао подигнуто свештено здање. Црква је зидана од камена, покривена је лимом (имитација цријепа), има звоник и једно звоно.
Предање ка
же да су храм зидали мајстори из Сребреника, а инжењери су били Италијани. Камен се доносио на дрвеним коњским колима. Предања даље приповиједају да се стари храм налазио изнад Грапске и Костајнице, недалеко од изворишта воде „Точак“, а да су и неке плоче нађене на том мјесту.
Храм је оштећен у Другом свјетском рату и скрнављен јер је био њемачка коњушница. У Одбрамбено-отаџбинском рату погођен je из правца села Јоховца 5. јуна 1992. године, и то на стогодишњицу полагања камена темељца.
Црквена умјетност: Храм није живописан, а иконостас од јеловог дрвета урадио је Миладин Савић из Осјечана. Иконе је сликао Александар Васиљевић из Добоја.
Светиње: спомен чесма код јужног улаза у цркву, подигнута 2001. од Зорана Божића за покој душе мајке Кристе, рођене Лазић.
Матичне књиге: Кршетених, вјенчаних и умрлих датираjу од 1897. до 1945.Од 1945.до 1960. нису сачуване нити је познат било који траг о њима. Новије се воде од 1960. године.
Црквене зграде: Светосавско-парохијски дом почео је да се зида 21. септембра 2003. године када су освештани темељи. Димензија је 30 х 10 метара.
Гробља: Товира (Доња Грапска), освештано 11. септембра 1975. Пранковци (Доња Грапска) из 1870, али постоје и трагови старијих, Церов Гај (Бушлетић) са почетка XX вијека.
Спомен плоча која је дар породице Филиповић подигнута је 12. јула 2000. године. Подигнута је и спомен чесма 2001. године, која се налази код јужног улаза у цркву. Чесму је подигао Зоран Божић са породицом за покој душе своје мајке Кристе Божић, р. Лазић.
Свештенство: Михаил Михаиловић (1892-1895), Јован Ковачевић, Душан Антић (протјеран је 1941 у Србију), од 1941-1973 парохију српско-грапску опслуживали су свештеници из Добоја, Осјечана и Кожуха, као што су Предраг Поповић и Боривоје Коронсовац. Од 1973 на парохији је Драгомир Хаџи-Стевић; Јеремија Лазић (1980-1982), Мићо Пајкановић као парох из Кожуха (1982-1985), Петар Петровић (1985-1989), Драган Терзић (1989-1992), Слободан Михајловић (1992-1997), Чедо Готовац (1997-2011), а од 2011. Бранко Цвјетковић.
Ктитори, приложници и добротвори: Бошко Јевтић, Стојка Филиповић и њена породица, Новак Јањић и Војо Букејловић.
Извори и литература: Исказ јереја Бранка Цвјетковића од 23. децембра 2012. године.
Филијални храм у Доњој Костајници: Једнобродна Црква Св. Прокопија димензија 17 х 11 m започета је са изградњом 2001 године. Tемељи су освештанои 30. септембра 2001. од стране Његовог Преосвештенства епископа зворничко-тузланског Г. Василија. Градња је завршена 2. септембра 2006. када је храм освештан од стране надлежног архијереја. Црква је саграђена од цигле, покривене је бакром, има звоник, једно звоно и једну куполу. Пројекат цркве је урадио „Астра план“ из Брчког.
Постоји и молитвиште У Доњој Костајници које је обиљежено великим дрвеним крстом гдје се на Духовски понедељак служи пољска молитва.
Гробља: Старо Гробље из XIX вијека и Ново Гробље које је освештано 2003. године. Најстарији споменик је подигнут Драги Станојевићу. Спомен чесма је подигнута 2006. године и налази се на уласку у порту и она је дар цркви браће Велимира, Нинослава и Филипа Прешића.
Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је од ораховог дрвета, а израдио га је Живко Вуковић из Шњеготине. Иконе је насликао Јован Атанацковић из Београда.
Свештеници: Чедо Готовац, а од 2011. године је Бранко Цвјетковић.
Ктитори, приложници и добротвори: Борислав Паравац, Славко Сушић, Драгиша Прешић, Душко Паравац, Милан Торбица, Милорад Мајкић.
Парох при храму Вазнесења Господњег у Српској Грапској је
Бранко Цвјетковић је рођен 4. октобра 1982. у Зеници. Завршио је Богословију Св. Петра Дабробосанског у Фочи 2002. године, а дипломирао на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2011. године. Рукоположен је за ђакона 26. јуна, а за свештеника 28. јуна 2011. године од стране Епископа зворничко-тузланског Василија. Ожењен је супругом Ведраном и има кћер Доротеу (2012).
